Najčešći simptomi
Dva najčešća simptoma anemije su bledilo (naročito unutrašnjosti očnih kapaka i nokatnih ploča) i malaksalost (koja može biti praćena i gubitkom apetita, razdražljivošću ali i potištenošću).
Kako se leči anemija?
„Anemije izazvane nedostatkom gvožđa su najčešće, a leče se, na svu sreću, prilično jednostavno. Korekcija ishrane uz dodatak preparata gvožđa dovodi do potpunog izlečenja kod većine dece. Nakon saniranja osnovnog problema, koštana srž se relativno brzo oporavlja. Ostali tipovi anemija leče se nadoknadom obnoga što nedostaje, recimo vitamina B12 ili folne kiseline.“
Kravlje mleko u prvoj godini
Ukoliko dojenje nije moguće, a finansijsko stanje ne dozvoljava davanje adaptiranog mleka (koje bi bilo bolja zamena za dojenje), detetu se u prvoj godini može davati kravlje mleko, ali ono MORA da bude dvotrećinsko (na 100 mililitara mleka ide 50 mililitara vode), zbog teške disproporcije u sastavu kravljeg i majčinog mleka.
Šta je „prva mera“ u lečenju?
„Kad se konstatuje anemija, prva terapijska mera je redukovanje unosa mleka. Ovo se, naravno, odnosi na decu koja su na adaptiranom mleku, ili, što je kod nas zbog standarda relativno često, na dvotrećinskom kravljem mleku. Ako dete sisa, vi mu ne možete redukovati unos mleka, ali ako je na dohrani, u slučaju anemije prvo se ograničava unos mleka na do 500 mililitara u toku dana, a u težim slučajevima i na 300 mililitara. Stvar je u tome što povećana količina unosa mleka koje nije majčino može da ometa resorpciju gvožđa koje dete dobija nemlečnom ishranom. I to ograničenje traje dok se ne uspostave normalne vrednosti eritrocita, hemoglobina i gvožđa“, objašnjava dr Kovačević.
„U prvim fazama, kad je gvožđe nešto niže, i rezultati pokazuju manje defekte u krvnoj slici, naročito ako se zna da je i majka u trudnoći bila anemična, situacija se može popraviti korekcijom ishrane. Uz redukciju unosa kravljeg mleka, trebalo bi pojačano detetu davati hranu koja je bogata gvožđem: žumance, crveno meso i tamnozelena povrća.Ako to ne pomogne, uvode se preparati gvožđa, tokom šest do osam nedelja. Zatim se ponavljaju analize krvi, i ako je krvna slika u redu, terapija se ukida. Ali, jako je važno da roditelji i nakon normalizacije krvne slike nastave da vode više računa o ishrani deteta, poštujući preporuke pedijatra“, kaže dr Kovačević.
Deficit gvožđa i anemija nisu isto
I bez anemije, deficit gvožđa mora da se leči, jer može da dovede do promena u centralnom nervnom sistemu, lošeg razvoja mijelina i neurotransmitera u mozgu, što vodi u promene u ponašanju i mentalnom razvoju deteta. Kod male dece manjak gvožđa se manifestuje apatijom, a kod starije može da dođe i do poremećaja intelektualnih funkcija.
Odstupanja u ponašanju ponekad mogu biti vrlo upadljiva, nalik poremećajima iz grupe onih koji se povezuju s autizmom, a da detetu zapravo samo fali gvožđa.
Nedostatak gvožđa utiče i na respiratorni sistem. Ponekad čak može dovesti do respiratorne afektivne krize – zacenjivanja. Jedan od uzroka tog afektivnog plakanja, kad deca bukvalno gube dah, ponekad čak i poplave može, dakle, biti i anemija.
Iako zvuči zastrašujuće, utešno je to što su svi ovi simptomi reverzibilni: dete primi terapiju gvožđem i sve se vrati u normalu.
Izvor: Mondo
