Deca izgube apetit tokom bolesti i vrate ga tek posle desetak dana od kada ozdrave. Bolešljiva deca zbog čestih prehlada slabo jedu a onda se i razboljevaju jer ne jedu dobro. Savet u ovim situacijama su češći i manji obroci, prilagođeni stanju deteta.
Veliki stresovi koje dete ima – svađa roditelja i uslovljavanje deteta da sve mora da pojede iz tanjira; polazak u jaslice i vrtić, prevelika očekivanja u školi ili na treningu mogu dovesti kod dece do smanjenja ili gubitka apetita.
Dete odbija da jede da bi pokazalo svoje neslaganje sa situacijom u kojoj se nalazi a ne zna da kaže u čemu je problem.
U ovim situacijama je potrebno biti strpljiv jer je potrebno vreme da se dete vrati normalnoj ishrani a svakako je potrebno otkriti uzrok gubitka interesovanja za hranu. Ukoliko dete ima neku stresnu situaciju može pomoći da zajedno sa roditeljima sprema obroke (lakše će pojesti ono što je samo napravilo), hrana treba da bude lepo postavljena, napravljen osmeh ili neki junak iz crtaća, a važno je napraviti obroke tako da i te male količine koje dete unese budu najhranljivije moguće.
Faze boljeg i lošijeg jela kod dece uvek postoje, ako dete lepo napreduje u visini i težini, ako je zdravo i raspoloženo, razloga za brigu nema. Ukoliko se gubitak apetita održava a dete prestane da napreduje potrebno je da dete pregleda pedijatar u savetovalištu. Na pregledu se detetu izmeri visina i težina i uporedi njegovo napredovanje u odnosu na standardne krive za odredjeni uzrast, kao i očekivano napredovanje u odnosu na roditelje.
Postoje i neki medicinski razlozi gubitka apetita među kojima je najčešći anemija izazvana nedostatkom gvožđa, koja se lako otkriva pregledom pedijatra i analizom krvne slike. Čest uzrok anemije je preveliki unos mleka ( više od pola litra mleka posle prve godine) koje dete zasiti a ne dozvoljava iskorišćavanje gvoždja iz hrane i detetu ne daje dovoljnu količinu hranljivih sastojaka. Srećom, ovo stanje se lako otkriva i koriguje pravilnom ishranom i preparatima gvoždja. Dete može da ne jede dobro i zbog netolerancije neke vrste hrane ( intolerancija laktoze iz mleka ili celijakija) ali tada je obično gubitak apetita udružen sa još nekim simptomima.
Nije dobro da roditelji samoinicijativno deci isključuju iz ishrane odredjene grupe namirnica (što je trenutno veoma popularno medju roditeljima) ukoliko ne postoje medicinske indikacije i savet od strane pedijatra. Dete može da smanji količinu hrane koju unosi zbog otežanog odlaska u toalet i tvrdjih stolica jer se na taj način brani od bolova koje ima. Rešenje ovog problema je što više svežeg voća i povrća i žitarice od punog zrna.
Postoji mnogo uzroka koji utiču na apetit i roditelji treba da se trude da svojoj deci pomognu da jedu što bolje i zdravije. Neki od saveta kako poboljšati apetit deci: raznovrsna ishrana od šestog meseca života, uspostavljanje ritma obroka sa tri glavna obroka i dve užine koji su dobro energetski i nutritivno izbalansirani, češći i manji obroci, ishrana kada je dete gladno, ishrana bez grickalica, slatkiša i prevelike količine voćnih sokova koji zasite dete, ograničiti mleko do najviše 500ml posle prve godine, povećati fizičku aktivnost detetu ako je statično u toku dana, šareni lepo dekorisani i postavljeni obroci, zajednički porodični obroci u lepoj i opuštenoj atmosferi, bez pretnji vezanih za hranu.
Svi ovi saveti mogu pomoći u poboljšanju ishrane deteta a najvažnije od svega je da je dete zdravo i da lepo napreduje. Za sve nedoumice oko ishrane javite se svom pedijatru.
Izvor: RTV
