Kada su shvatili da ne žele da budu normalni preselili su se ovde. Potražili svoje normalno. Potražili svoju meru života.
Ulazim u servis za popravku motora. Na podu su pločice u boji drveta, sa strane fasadna cigla do pola a od pola vijuga kristalno beli zid. Više je kao neki bajkerski kafić, svaki šraf i svaki alat je na svojm mestu. Fali samo disko kugla na sredini.
Buldog, maskota servisa me njuška. Provaljuje da sam keroljub i krećemo da se mazimo, mrdajući pozamašnu pozadinu odgurao me je skroz do jednog od motora koji je na popravci.
“Izvini malo je lom.” Kaže gazda i glavni majstor. “Ajmo pored na piće”
Mislim se u sebi “Kada bi ovakva bila naša dečija soba….” Čak pomislih da ga pitam da mu ostavim decu da ih vaspita, ako ovako srede sobu kao njegov servis prepisaću mu šljivak 🙂
Izlazimo i sedamo u kafić.
“Ti nisi odavde.” Rekoh mu kroz osmeh.
“Odakle znaš?”
“U ovakvu garažu(servis) nisam ušao nikada. Radiš samo BMW?”
“Uglavnom.”
“Znači došao si iz Austrije, Nemačke?”
“Blizu, došli smo iz Švajcarske. Pre godinu dana. Četrdeset godina smo živeli tamo.”
“Vau. Svaka čast i baš mi je drago što ste nam se vratili.”
“Ti si prvi koji je to rekao. Uglavnom mi ljudi kažu da smo budale, da samo lud čovek može da dođe iz Švajcarske u Srbiju…da svi žele da odu… Da nismo normalni i da ćemo se pokajati.”
“Ja smatram da nećete.”
Gledao sam kako mu oči sjaje dok mi pokazuje servis, kako priča o motorima, o životu, kako svaki deo neguje, kako mu na logou pored njega na motoru trči buldog. Gledao sam ispod površine. Po dubini. Po suštini.
Ispričao mi je kako su žena i on ceo život radili, stvarali, od jutra do sutra, da su zarađivali puno. Da su sve imali, da im je to bio cilj…
Da rade i zarade, da kupe, da imaju…
A onda se njegova supruga razbolela. Život im je stavio pauzu. Zastali su, udahnuli, izašli iz začaranog točka koji pacovi vrte 365 dana umajeno za 20 kada su na odmoru.
Vreme koje su “dobili” iskoristili su da sagledaju stvari oko sebe. Život im prolazi. Ne pamte kada su sa nekim popili kafu, kada su se opustili i uživali, kada su ležali ceo dan gledajući jedno u drugo bez da razmišljaju šta još raditi i šta još kupiti.
Nije im bio problem što su tako živeli, vredni su, pošteni… Uplašili su se zbog toga što im je to postalo “normalno”. Svi tako žive. Ceo kanton tako živi, cela zemlja, cela nacija…
Oksfordski ilustrovani rečnik kaže: „normalno je ono što se podudara sa standardnim, regularnim, uobičajenim, tipičnim“.
Kada su shvatili da ne žele da budu normalni preselili su se ovde. Potražili svoje normalno. Potražili svoju meru života.
“Kako ti je ovde?” Prekidoh ga.
“Prelepo. Uživam i radostan sam što mogu da pijem kafu sa tobom”
Gledam ga u oči toliko duboko(čitaj buljim) da mogu da vidim radost kako sija iz srca i duše kroz njegove krupne plave oči.
“Čudno me gledaš, da li sam se lepo izrazio, nekada pomešam reči ipak sam dugo živeo van.”
“Razumem te skroz…Služam te pažljivo”
Čuo sam reč koja mi je falila. Radostan. Ehh koliko sam puta tražio sreću i čekao je. Koliko puta mi je za malo izmakla. Koliko puta sam bio tužan zbog toga. A zapravo sam tražio u pogrešnom džaku.
Tad videh da sam i ja radostan i da mi je lepo dok pijem kafu sa njim, da sam uživao i divio se njegovom servisu, posvećenosti, da sam mrdao dupetom zajedno sa Maksimusom….
Kroz prozor vidimo neku simpatićnu ženu, koja vodi psa na povodcu, maše nam uz široook srdačan osmeh…
“To je moja supruga.”
“Znam. Iz aviona se vidi…”
Nisam ga pitao da li je ozdravila, niti sam pitao kako je sada, nisam pitao više “kako ti/vam je ovde?” Samo sam posmatrao.
Radost je jedini lek.
Ako te to što sada radiš raduje nastavi, ako te ne raduje menjaj. Odredi svoje normalno. Jebeš život ako se podudara sa standardnim, regularnim, uobičajenim, tipičnim…. što rekoše ovi anglosaksonci na Oksfordu da je normalno.
Radost je jedini lek. I jedini putokaz.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš možeš i mnogo više.
Johny – Radosni 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Siromaštvo – najsnažniji okidač stresa i lučenja kortizola
Siromaštvo dovodi do posebnog odnosa prema životnim uslovima, koji, iako puni topline i darežljivosti, zahtevaju stalnu budnost pred opasnošću i donose hronični stres, jer siromaštvo ugrožava mentalno i fizičko zdravlje...
Bajka utorkom: Blokirala sam, ne mogu da pišem. Blokirao sam, ne mogu da kreiram ništa.
Koliko puta ste ovo čuli? Još gore, koliko ste puta ovo čuli od sebe :) Danas treba da napišem bajku, nemam ideju šta bih napisao. Da me neko pita za...
Kopaonik je najskuplje mesto trenutno, a kako zimovati tamo za džabaka
Obećao sam Nataliji da ću je ove godine naučiti da skija. Obećanja se kod nas u porodici poštuju. Krenuli smo da planiramo. Preskupo je da idemo svo četvoro na skijanje....
Bajka utorkom: Jedan razlog da se neko vrati iz Švajcarske posle 40 godina
Ulazim u servis za popravku motora. Na podu su pločice u boji drveta, sa strane fasadna cigla do pola a od pola vijuga kristalno beli zid. Više je kao neki...
Nema komentara.