Imam utisak da nam pošalje temperaturu kao opomenu, kao podsetnik da smo nebitni, da nam 1 stepen može poremetiti ceo život.
Sve ste isplanirali, sve je u minut sređeno, posao koji ne može niko drugi da uradi osim vas će nekako izdržati tih 7 dana koje ćete provesti na duugo planiranom odmoru. Dan pred polazak vam javljaju:
Vaše dete ima temperaturu.
Kako? Ali mi krećemo na odmor, sve smo odložili, isplanirali. Nije fer.
Život nije fer. Niko nas to ne uči. Prvo nam čitaju bajke, zatim mi pričamo bajke, na kraju bajka postaje drama, nekada i horor, uglavnom ništa od onoga:
Posle toga su živeli srećno i zadovoljno do kraja života.
Nema “posle toga”. Bolja vremena ne postoje. Laž je i happy end. Kako može da je hepi kada je end. Ako je kraj ne mož bit srećan, sandalicu mu poljubim.
Živi zadovoljno i srećno svaki dan.
Znam da je teško, i sam padam u zamke velikih očekivanja, velike odgovornosti prema svetu i drugima, ali sve više prihvatam stvari kako mi dođu.
Šta mi dođe tom sam rad(ostan).
Sinoć se Nata ušunjala u moj krevet. U 02 je tražila vodu, u 04 opet vodu, u 05 je otišla da tu vodu izbaci. Buncala je cele noći. Poljubim je u čelo i osetim 38…
Nekada bih se nervirao, nisam spavo cele noći, neće moći u školu, kako da joj kažem da neće oići na rođendan kome se toliko radovala…da smo džabe vežbali za kontrolni, kasniću sa poslom, neću napisati ovo pismo na vreme….i ko zna šta bi još prošlo kroz moju glavu.
Zagrlio sam je i uživao u zagrljaju. Prebrzo raste, nema vremena za maženje… ima ona svoje “preče” stvari da obavi. Igleda smešno kada posmatram sa kolikim žarom juri i oko čega se sekira… svi njeni “problemi” neće biti aktuelni već kroz mesec dana od danas. Ja to znam, ali ona ne.
A onda zamislim Boga (ili nekog gore u koga veruješ) koji gleda tebe i mene i crkava od smeha oko čega se kidamo, brinemo i sekiramo.
Imam utisak da nam pošalje temperaturu kao opomenu, kao podsetnik da smo nebitni, da nam 1 stepen može poremetiti ceo život. Ej samo jedan stepen celzijusa napravi haos u našem životu.
Postoje dva načina da živite svoj život, po mom rođaku Albertu (Milevinom mužu). Jedan je da gledate na njega kao da ništa nije čudo. Drugi je da sve smatrate čudom. Ja nekako biram drugi.
Temperatura je čudo. Zagrljaj je čudo. Zahvalnost je čudo. Ljubav je čudo. Sreća je čudo. Dobrota je čudo.
Život je čudo.
Živi zadovoljno i srećno svaki dan. Mani me hepi enda.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš možeš i mnogo više.
Johny – s ljubavlju 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Ne seče mač nego reč
Možda ste čuli za ovu izreku? A možda i ne. Ja sam je naučio sa svojih 17 godina dok sam pio pivo ispred kafića u maloj varošici. Nikada nisam bio ljubitelj zagušljivog...
Bajka utorkom: Tuga. Zašto je se toliko plašimo?
Kada ste poslednji put bili tužni? Al ono izistinski, bez maske i suzdržavanja? Danas je stota bajka. Ponosan sam na sebe. Bravo Johny Kralju kažem sa očima punim suza. Šta...
Bajka utorkom: Bez naslova
Danas mi nije do pisanja. A baš sam se radovao. Bližim se svom jubileju. Još dve mi fali do Sto bajki. Sto nedelja. Sto dana sam istrajao. Najmanje 100 sati pisao....
Bajka utorkom: Ko pobeđuje? Dobro ili zlo?
Često me okine rečenica "Kakve su ti misli takav ti je život". Govore je svi, banalizuju i arče. Od misli do života ima barem još 6 faza. Dok to nisam shvatio,...
Nema komentara.