Piše: Jelena Kovačić
Nedavno sam posetila prijateljicu Hele u drugom najvećem gradu Aarhusu u Danskoj. Ona i njen suprug Fleming podigli su petoro, sada već odrasle, dece. Sami sebe smeštaju u viši srednji sloj – on je novinar i urednik, a ona asistent u nastavi. Kad smo pričali o porodicama, Hele je kazala: “Mi Danci volimo da imamo puno dece”. Pa ko ne voli da ima decu? – pomislim. I u Hrvatskoj bi mnogi voleli da imaju decu ili više dece, ali za razliku od Danske, u Hrvatskoj to nije tako jednostavno i to nije samo pitanje želje, već i pitanje mogućnosti.
Kažu da su Danci najsrećnija nacija na svetu. Teško je definisati šta znači biti srećan, ali ono što Danci definitivno jesu je – zadovoljni, neopterećeni, opušteni, ljubazni, kulturni. Visoko na listi prioriteta im je uživanje u sitnim životnim radostima, druženju i svemu što bi mogli svesti pod sintagmu – umetnost života. Imaju i poseban izraz za uživanje u životu – hyggelig, a to znači udobnost, lepotu, atmosferu, ugođaj, osećaje, intimnost i uživanje u trenutku, ukusima, mirisima, bojama.
Danci uživaju, između ostalog, i zato što ne proživljavaju veće društvene, političke i ekonomske potrese. Danska je oduvek bila jedna od najuređenijih i ekonomski najstabilnijih država Evrope.
Zanimalo me zašto je u Danskoj lakše odlučiti se na roditeljstvo i zašto je to pitanje želje, a ne toliko mogućnosti. Zanimalo me kako je Danska uredila porodičnu politiku i na koje načine pomaže roditeljima i podstiče natalitet?
Naravno, treba spomenuti da Danci plaćaju velike poreze kako bi kasnije uživali u povlasticama koje država nudi, ali svi su mi odreda govorili da im to nije problem.
Da, mi plaćamo velike poreze, ali nije nam teško da dajemo taj novac, kad znamo da se pametno troši i da nam olakšava život. Imamo besplatno zdravstvo, besplatne autoputeve, besplatno obrazovanje i druge pogodnosti. Znamo da smo sve to sami platili, ali sama činjenica da o tome ne treba da brinemo, život čini manje stresnim, objašnjava mi Hele.
Prosečna mesečna bruto plata u Danskoj je 5.000 evra. To znači da postoji veliki deo stanovništva koji prima mesečnu platu iznad ovog proseka, odnosno između 5.000 i 15.000 evra. Standardna radna nedelja traje 37 sati i prema toj su satnici izračunate subvencije, pomoć i stipendije kojima država pomaže roditeljima.
Porodiljsko i pomoć mladim roditeljima
Nakon rođenja ili usvojenja deteta, i majka i otac mogu uzeti slobodne mesece. Majka može da ode na trudničko 4 nedelje pre termina porođaja, a s detetom mora da provede 18 nedelja. Otac s novorođenčetom mora da provede 2 nedelje. Ukupno je to pet meseci (jedan mesec trudničkog i četiri obavezna meseca porodiljskog). Nadalje, porodiljski se može produžiti za dodatne 32 nedelje,odnosno 8 meseci, a koriste ga roditelji prema sopstvenom dogovoru. To znači da otac može uzeti svih 32 nedelje. Ili, na primer, otac može da ume 16 nedelja i majka 16 nedelja.
Tokom trajanja porodiljskog, roditelji od države u proseku dobijaju 560 evra nedeljno, odnosno 2.240 evra mesečno. Moj domaćin Fleming kaže da je to malo onima koji imaju prosečnu ili nadprosečnu platu, ali dovoljno onima koji inače zarađuju manje od proseka. U zavisnosti od dogovora sindikata i poslodavca, neki roditelji dobijaju punu platu tokom celog porodiljskog.
Država pomaže do 18. godine
Danska ima i takozvanu ekonomsku pripomoć koja se isplaćuje za svako dete, do njegove 18. godine. Tako će roditelji, u zavisnosti od uzrasta deteta godišnje dobijati:
2.385 evra godišnje za dete od 0-2 godine
1.880 evra godišnje za dete od 3-6 godina
1.480 evra godišnje za dete od 7-14 godina
1.485 evra godišnje za dete od 15-18 godina
