Besplatno obrazovanje
Vrtići se plaćaju, ali kad dete krene u školu, njegovo obrazovanje je sve do završetka fakulteta besplatno. Odnosno, njegovo su obrazovanje platili građani Danske kroz poreze, a time su dobili društvo u kojem svako, bez obzira na ekonomski i društveni status u društvu, može da studira ako to želi.
Osim državnih škola, opcija je i upis deteta u privatne škole. No i ovde roditelji plaćaju samo 20% iznosa (između 200 i 250 evra mesečno), a ostatak plaća država. S obzirom na to da su državne škole vrlo kvalitetne i dobre, roditelji će privatnu školu izabrati samo ako žele baš neku specifičnu metodu podučavanja (npr. Montesori škole) ili ako žele dete jače da usmere na neko specifično područje (npr. sportske škole, škole na stranom jeziku i sl.). Ipak, danska državna matura za sve je učenike ista, bez obzira na to koju su školu pohađali.
Osim što će studirati besplatno, Danska će svojim studentima još dati i ponešto džeparca. Ako student živi s roditeljima, država mu plaća nekoliko stotina evra, odnosno iznos koji zavisi od plate roditelja (što je plata roditelja veća, taj iznos je manji). Prosečni iznos koji studenti primaju je oko 300 evra mesečno.
Ako student živi sam i stariji je od 20 godina, država mu daje 800 evra mesečno kao pomoć. Taj iznos može se smanjiti ukoliko student studira uz rad, odnosno ako sam zarađuje više od 1.600 evra mesečno.
Studentski krediti su vrlo povoljni, uz gotovo neznatnu kamatu.
Nastava bazirana na iskustvu
Šestogodišnjaci pohađaju svojevrsni predškolski vrtić, ali sa 7 godina postaju osnovnoškolci. Od prvog dana, nastava je organizovana projektno. Deca uče da rade u timovima i dobijaju razne izazove koje moraju savladati. Kroz takav pristup najviše i uče. Ali da se sve ne bi svodilo samo na učenje činjenica, gotovo svake nedelje deca odlaze “na teren” – u prirodu, muzeje, pozorište, biblioteke, na železničke stanice, u naučne institucije, fabrike, privatne firime…
Sve što piše u udžbeniku, deci nastoje da pokažu i objasne u stvarnosti.
Iako je Finska poznata kao zemlja s najmodernijim i najdelotvornijim obrazovnim sistemom, Danska ne zaostaje puno. Na listi zemalja s najboljim obrazovnim sistemom na svetu, Danska je na visokom 11. mestu. Ispred nje, u EU samo su Finska, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija i Irska.
Svako dete s teškoćama u razvoju ima barem jednog asistenta u nastavi koji je plaćen iz budžeta lokalne jedinice. Ponekad se o detetu brine čitav tim stručnjaka, zavisno o vrsti problema.
Udžbenici za osnovnu i srednju školu su, naravno, besplatni.
Veronauka da, ali na danski način
Službena vera u Danskoj je hrišćanstvo, odnosno evangelistička luteranska crkva (protestantska). Oko 28% Danaca izjašnjavaju se kao hrišćani, dok njih 72% veruje da postoji “nešto” ili su ateisti i agnostici (oko 24%). Danci poštuju sve religije i potrebu svojih sunarodnika da upražnjavaju veru, ali su prema tom pitanju zapravo indiferentni. Vera je privatna stvar svakog građanina i srećni su što žive u sekularnoj državi. Danci uopšte nemaju potrebu da se izjašnjavaju se kao vernici ili nevernici, jer smatraju da to nije pitanje koje bilo šta govori o nečijoj osobnosti i vrednostima.
U školama postoji veronauka, dva puta nedeljno, ali roditelji i deca mogu da izaberu žele li je pohađati ili ne. Ne postoji nikakav pritisak službene crkve da se deca uključuju na časove veronauke. Deca koja su uključena u veronauku, neće učiti samo o protestantizmu i hrišćanstvu, već će biti upoznati sa svim religijama svijeta.
