Zašto je obzirno roditeljstvo delotvorno za vas i vaše dete.
Ovaj tekst preveli su učenici Škole engleskog jezika za decu „Helen Doron“
Piše: Liza Fajerston
Kasnite, kupujete najpotrebnije namirnice „u pet do dvanaest“. Vaš sedmogodišnjak je već spreman za trening, a trogodišnjakinja se izula na sred dela prodavnice gde se nalaze frižideri. Mahnito pokušavate da joj obujete cipele, zbog čega ona ima nastup besa. Baš u tom momentu sedmogodišnjak baci pogled sat na vašem mobilnom telefonu i počinje da se žali: ,, Propustiću trening! Uvek kasnim zbog tebe!“ Ljudi počinju da gledaju u vas, a vi, prirodno, pomislite da vas osuđuju. Vaša kćerka se izmigoljila iz cipele koju ste joj upravo jedva obuli. vaš sin počinje da plače i udara nogom o pod. Osećate kako vam tenzija zateže lice i čini vam se kao da ćete eksplodirati. Za mnoge roditelje ovo je samo jedan u nizu momenata kada se jedva suzdrže da ne iskale bes na svom detetu. Ovakve situacije čine pribranost i smirenost vrednim oruđem roditeljstva.
Ovo može biti dobra vežba da se uvidi koliko je važno ostati sabran. Naša deca mogu da u nama izazovu širok spektar emocija. Kada smo pod stresom, može se desiti da iz nas izvuku nerešene probleme iz našeg detinjstva. Tada se može dogoditi da potpuno neprikladno odreagujemo na situaciju koja se u tom trenutku odigrava, a predstavlja našu reakciju na prošli događaj. Mnogo bolji efekat ćemo postići ukoliko sebi damo trenutak da se smirimo pre nego što odreagujemo. Trebalo bi da duboko udahnemo na trenutak kako bismo postali svesni trenutka i odaberemo pravi odgovor i reakciju, koja je u skladu sa načinom na koji želimo da odgajamo svoje dete.
Kada se naša reakcija izmakne kontroli, često nismo svesni na koji način nas doživljajaju deca. Za njih, u tim trenucima kada izgubimo kontrolu, možemo biti zastrašujući. Mi smo ti koji bi trebalo da im pružimo podršku i da učinimo da se osećaju sigurnim. Naša veličina, kao takva, može im biti zastrašujuća, a zamislite kako nas tek vide dok se nadvijamo nad njima, crveni od besa, nekontrolisani – ulivamo im strah.
“Kada se naša reakcija izmakne kontroli, često nismo svesni na koji način nas doživljajaju deca. Za njih, u tim trenucima kada izgubimo kontrolu, možemo biti zastrašujući.”
Uzmimo za primer scenario iz prodavnice. Lako je zamisliti roditelja koji će se prvo okrenuti prema sinu vičući: ,, Prestani da kukaš! Nisi beba! Zar ne vidiš da ti je sestra uznemirena?“. Roditelj može naglo podići kćerku i besno baciti njene cipele u kolica. Besan izraz lica i mimika roditelja će najverovatnije uzmeniriti oba deteta. Ono što će u tom trenutku osetiti je strah, a ne da bi trebalo da se bolje ponašaju. Zapravo, u takvim trenucima, usmeravamo ih na nekontrolisano i agresivno ponašanje.
Obzirno reagovanje vam omogućava da se udaljite jedan korak od trenutne situacije, razmislite o emotivnoj reakciji, udahnete i odreagujete na smireniji i racionalniji način. U istoj situaciji roditelj može na osnovu jednog pogleda da shvati da je dete isfrustrirano i da kaže ,,Razumem tvoj problem, žao mi je što kasnimo. Pomoćiću tvojoj sestri da se smiri, kako bismo mogli brže da krenemo na trening.“ Tada roditelj može da se pozabavi kćerkinim izlivom besa ili emocionalnom nestabolnošću tako što će ostati smiren i na taj način deci pružiti osećaj sigurnosti, a kada ćerka počne da se smiruje, preusmeriti njenu pažnju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Imam neki utisak da bi ova opcija ubacivanja cerke i cipela u kolica da se ipak stigne na trening daleko vise koristila deci, nego “razumevanje” i podrzavanje toga da se deca za paznju bore plakanjem i histerijom.