Pad imuniteta sve češće se označava kao uzrok mnogih bolesti – od5 raznih infekcija i alergija do karcinoma različitih lokalizacija. Zato je sve više onih koji na razne načine pokušavaju da ojačaju odbrambene sposobnosti organizma. Doktor Pol Klejton, profesor neurofarmakologije na Univerzitetu u Edinburgu i predavač na postdiplomskim studijama Oksford univerziteta, za „Novosti“, međutim, tvrdi da nema te „magične“ hrane koja može brzo da osnaži imunitet, jer je naš imuni sistem veoma komplikovan i ima mnogo nutricionih zahteva.
Profesor Klejton, koji je nedavno bio u Beogradu, na prvom simpozijumu o imunitetu, u organizaciji Srpskog apotekarskog društva, svestan je da ljude veoma zbunjuje to što se stalno pojavljuju različite informacije o tome šta je važno za naše zdravlje, pa i za imunitet.
– Znamo da se učestalost autoimunih bolesti povećava za tri, četiri odsto godišnje, kao što znamo i da se za nekoliko decenija čak za 150 odsto povećao broj u suštini alergijskih oboljenja, kao što su astma, rinitis, dermatitis, ali i gastrointestinalnih poremećaja – objašnjava profesor Klejton. – Kada sam ja išao u školu, niko u razredu nije imao astmu, a sada u svakom odeljenju bar po jedno dete ima astmu i alergijske reakcije. Suočavamo se, takođe, i sa porastom malignih oboljenja, čiji nastanak se, takođe, povezuje sa padom imuniteta.
Čime objašnjavate tu poraznu statistiku?
– Verujemo da postoji nekoliko razloga. Ono što dovodi do ove disfunkcije imuniteta su dva odvojena faktora, oba vezana za ishranu. Jedan od njih je nedostatak 1.3 i 1.6 beta glukana iz lanca ishrane, što je posledica promena u poljoprivredi i procesa u tehnologiji proizvodnje hrane. Drugi uzrok je uklanjanje antizapaljenskih faktora, a to su omega 3 kiseline, koje su dosta redukovane iz hrane. To nas je učinilo ranjivim na alergije, a veruje se da je pokrenulo i autoimune bolesti i ostavilo odbrambeni sistem veoma slabim. Svi ovi faktori su nas učinili mnogo podložnijima bolestima nego što su to bili naši preci.
