Piše: Božidar Mandić
Nije lako odgojiti epohu. Ruso je kazivao ni dete. Potrebno je zrelo patronatstvo, razumevanja i podrške … Najposle vere u samog sebe. Poštovanje i poštenje. Ko poštuje stvarnost ne može da bude nepošten. Ljudi su loši roditelji čoveka, čovek je dobar roditelj ljudima.
Ni sad nemam dileme kad bi me neko od troje moje dece pitalo: moral i humanost ili društvena pljačkaža? Odgovorio bih: prvo. Još više me raduje da i moja deca svoju decu odgajaju u tom duhu. Eto, imalo je smisla decu odgajati u šumi, oni su zapamtili lice humanosti i ne zaboravljaju njegove konture.
Božidar Mandić: Kad dete ponovo bude dete, svet će sasvim drugačije izgledati
Često me ljudi pitaju kako da vaspitaju svoju decu kad je ceo svet uronio u materijalne vrednosti. Kažu da je sada u školskom dvorištu važnije imati patike skupe marke nego biti drugar. Roditelji su danas nezreli jer imaju takve dileme.
Oseća se nedostatak roditeljstva prema planeti, prirodi, idejama… Deca se i mogu podmititi i potkupiti, može im se servirati lažno opravdanje zauzetošću i opterećenošću, ali život ne možeš prevariti, možeš ga samo izdati. Nezainteresovanost odraslih je znak nezrelosti i nedovršenosti sopstvenog sazrevanja. Na sve strane razbacuju se autoritativna znanja, a sami autoriteti prepuni su bola. Bez prisnosti, teško je znanjem oblikovati drugog. Pravi roditelj je onaj koji nikog ne uči, već se predaje, pokazuje i paradigmatizuje.
