Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Deca koja razviju ovaj način razmišljanja često odustaju pred izazovima, boje se grešaka i uspehe doživljavaju kao potvrdu svoje vrednosti, dok neuspehe tumače kao lični poraz.
Deca su po prirodi radoznala i kreativna, ali da li im dopuštamo da slobodno istražuju i razmišljaju na svoj način? Saznajte kako da negujete divergentno mišljenje kod dece i zašto je ono ključno za njihov razvoj.
Cilj je da se poruka „Svaka reč se računa” čuje u što širem društvenom prostoru i podstakne razgovor među decom, roditeljima, nastavnicima i širom javnošću.
Roditelji mogu oblikovati ključne aspekte detetovog razvoja kroz otvoreno i demokratsko komuniciranje, pri čemu slušanje predstavlja esencijalni instrument za izgradnju zdravih i blagostanju usmerenih odnosa.
Kada dete napuni trinaest i četrnaest godina, roditelj bi trebalo da je spreman za ono što može da se nazove neobuzdanim emocionalnim stanjem. Tinejdžer postaje preosetljiv na mišljenja vršnjaka i reaguje vrlo snažno na njih. S druge strane, socijalne veštine potrebne da shvate šta njihovi vršnjaci zaista misle i šta je realnost, neće doživeti zrelost još mnogo godina kasnije, što ih čini još konfuznijim
