U savremenom društvu, gde se nasušno usmerava pažnja na ulogu roditelja i starijih u vaspitavanju dece, ipak, postoji izražena kulturna tendencija u kojoj detetovo izražavanje i glas često ostaju postepeno zapostavljeni. Centralno pitanje u ovom kontekstu postaje nesvesno prevlačenje upitnika nad značajem autentičnog slušanja deteta od strane odraslih.
Spremnost roditelja da slušaju svoju decu kad nešto govore i ulože maksimalan napor da ih razumeju može doprineti razvoju odnosa poverenja i dvosmernog kanala komunikacije. U tom slučaju deca otvorenije govore o svojim brigama i dilemama što najčešće dovodi do prevencije nepoželjnih oblika ponašanja kod dece.
Kako do toga doći?
Demokratski model odnosa roditelj – dete, baziran na otvorenoj i iskrenoj komunikaciji, pruža podršku u razvoju pozitivnih odnosa. U ovakvom okruženju, deca se ohrabruju da iniciraju razgovore i dele svoje brige, što u značajnoj meri doprinosi prevenciji nasilničkog ponašanja. Suprotno tome, permisivni i autoritarni modeli roditeljstva, u kojima su granice nejasne ili suviše oštre, češće dovode do razvoja negativnih ponašanja kod dece.
Mnogi roditelji će se složiti da je disciplinovanje najteži oblik iskazivanja ljubavi prema deci
Zaključno, roditelji mogu oblikovati ključne aspekte detetovog razvoja kroz otvoreno i demokratsko komuniciranje, pri čemu slušanje predstavlja esencijalni instrument za izgradnju zdravih i blagostanju usmerenih odnosa. U kontekstu upotrebe digitalnih tehnologija je važno razgovarati o sadržaju koji deca prate, otkriti značaj takvih sadržaja i omogućiti deci da se o takvim sadržajima slobodno izražavaju.
Ne postoji dete koje nije dovoljno veliko da bi razumelo temu razgovora, već roditelji koji nisu spremni da objasne deci sadržaj na način na koji će razumeti.
Autor teksta je Ivan Davidović, stručni saradnik – pedagog iz Zemunske gimnazije i Pedagoškog društva Srbije
Izvor: Platforma Čuvam te
