Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Da li su deca stvarno sposobna za manipulaciju?
Psihoterapeutkinja i psihijatar dr Elena Antonova i prof. psihologije dr Evgenija Aseeva objasnile sve o tome.
Baby-led Weaning – termin koji bi na srpskom mogao da se prevede kao tranzitorna šema hranjenja – samostalno hranjenje odojčadi, ali ćemo u nastavku teksta koristiti engleski termin.
Većina roditelja trudi se da detetu pruži najbolje moguće detinjstvo, ali usput svesno ili nesvesno pogreše i nanesu bol i duboke emocionalne rane koje ne zarastaju ni kada dete odraste.
Povodom Međunarodni dan maternjeg jezika, zavirujemo u bogatstvo srpskog jezika – njegovu istoriju, posebnosti, emotivnost i snagu. Jezik nije samo sredstvo sporazumevanja, već temelj identiteta koji prenosimo deci.
U Kazinikovoj „školi budućnosti“ zastupljen je interdisciplinarni pristup: svi predmeti su okupljeni oko jednog „sidra” i predaju se u stvaralačkom duhu.
