Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Sigurno je svaki roditelj barem jednom bio iznenađen pitanjem mališana kako nastaju deca i odakle dolaze bebe. Evo kako deci možete objasniti trudnoću i rođenje na način koji je primeren njihovom uzrastu.
Kao odrasli, često se osećamo preplavljeni bolom, a deci je još teže da se izbore sa gubitkom. Iako znamo da je smrt neizbežan deo života, mnogima od nas je teško da razgovaramo o ovoj temi jer nismo sigurni kako da pričamo sa decom.
Mame i buduće mame na Igrama su nam pokazale da biti šampion nije samo pitanje osvajanja medalja, već je reč o ljubavi i posvećenosti koje su delile sa svojim mališanima na svakom koraku.
Od brige o tome da li je dete uključeno u društvo, do stresa zbog toga da li pravi prave izbore u prijateljstvu, uvek ćete osećati potrebu da se umešate.
Oko 20 procenata opšte populacije ima dezorganizovani atačment; ali među decom koja su pretrpela neki vid zlostavljanja ovaj procenat se penje na 80 procenata.
Nisam se osećala čudno jer sam živela u biblioteci, zato što je to bilo sve što znam. To je bio naš dom. Kada sam malo porasla, shvatila sam da nemaju svi toliko knjiga u svojim domovima.
