Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
O razlikama u odrastanju prvorođenog i drugorođenog deteta u jednoj porodici, ali i načinu na koji se roditelji prema njima postavljaju - govorio je dr Vlajko Panović.
Jako naporan, bez pauza, bez slobodnih dana i godišnjeg odmora. Jedina nagrada vam je lična satisfakcija. Milioni ga rade, pogledajte o kakvom poslu je reč...
Te dve fraze: „Zašto ne bi samo…” i „Sve je stvar organizacije” ne služe baš ničemu. Osim da učine da se već i ovako krivicom izjedeni roditelji osete još jadnije i nesposobnije. Da su samo malo efikasnije, njihova deca bi jela zdravu hranu umesto kupovne i radila neke kreativne stvari umesto da gledaju TV...
O ovakvom pogledu na roditeljstvo se sve češće govori, posebno otkad su sve popularniji roditeljski stilovi koji se ne temelje na granicama i na odlukama roditelja - nego sve češće dece
Osnovni kriterijum za dodelu besplatnih udžbenika će biti materijalni status porodice, a Ministarstvo će insistirati da svi koji konkurišu dostave ažurne podatke, ne starije od tri meseca.
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
