Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Odnos, odnos, odnos – bez sumnje tri najvažnije stvari u odgajanju dece, kaže novozelandski klinički psiholog Najdžel Lata. Odnos je, Lata kaže, „eliksir za istrošene emocije i stresan život.“
Sigurnost je temelj detinjstva – ona omogućava deci da istražuju, rastu i budu ono što jesu. Ljubav jeste osnov, ali kada je uparena sa osećajem sigurnosti koji dolazi iz porodice, dete zaista dobija krila.
Pamtim taj osećaj iz detinjstva, osećaj da iza poslednjeg školskog dana čeka blažena praznina leta. To je ono što sam najviše volela – praznina. Nije da nismo ništa radili tokom leta, radili smo mnogo toga. Ali, smišljali smo stvari usput. I bilo nam je sasvim lepo.
Umesto uopštenih novogodišnjih odluka koje će malo toga promeniti, a mogu nas učiniti nezadovoljnim, hajde da sada, odmah, na kraju decembra prestanemo da radimo stvari koje čine da se loše osećamo u svojoj majčinskoj koži!
