Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Slučajevi emocionalne i psihološke nezrelosti kod odraslih muškaraca, njihove nespremnosti da stupe u brak, danas nisu retkost. Može se sa sigurnošću tvrditi da njihov broj raste.
Okupili smo se u kući moje mame, zato što smo se mnogo zabrinuli, jer smo mislili da joj je doktor dao visoku dozu nekog briga-me-za-sve leka, neku dozu od 1000mg…. mogla je lako da se predozira?
Dozvolite to svojoj deci. Ne kalupite ih. To će im raditi škola, ulica, pa korporacije sve dok ih jednog dana ne ubede da je to noramalno, sve dok ne postanu propovednici sivog kompleta bez osmeha.
Ako želite da imate pravi, blizak i poverljiv odnos sa svojom decom, nemojte čekati da napune petnaest godina - kupajte ih, povijajte, hranite na flašicu i kašikom, ustajte noću i idite u šetnju preko dana, uvek budite tu - ne bukvalno, već dušom i mislima.
