Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Prvi sastav u školi bio je na temu “Moja mama”. Miroslav je napisao najkraći sastav u odeljenju. "Moje mame nema ali je najbolja mama na svetu i dok je nema."
I dok s osmehom na licu posmatram kako se familija raduje novajliji, u ušima mi zazvoni: Pogledaj kako ovom detetu landara glava! Uopšte je ne drži čvrsto, samo leti tamo ovamo. Šta mu je sa vratom?
Moglo bi se reći da je kultura bez priča, kultura bez moralnih smernica. Priče opisuju osnovne sukobe i dileme ljudskog života i stimulišu nas da razmišljamo o načinima njihovog rešavanja.
Pravila kretanja prilikom ulaska u krućni tok, kretanja unutar i izlaska iz kružnog toka moraju se poštovati kako bi se izbegle nesreće i obezbedio neometan tok saobraćaja
Pomislimo da nije u redu da jedno dete dobije skup, a drugo tako jeftin poklon, pa onda tom drugom detetu kupimo još nešto, da bi cene bile približno iste.
Dete mi je ushićeno. Toliko se raduje da mi ne dozvoljava da joj ponesem ni ranac ni violinu. Iako su u prevozu užasne gužve, i čitav grad je raskopan.
