Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Čujemo li mi uvek taj očaj? Kako nam život pokazuje da često ne čujemo. Neuspešno dete nastavljaju da kažnjavaju, kritikuju i zatim potpuno da odbacuju i u porodici i u školi.
Od tada je postala druga osoba. Ne, porodica nije odjednom dobila više novca, a ni deca nisu postala poslušnija. Ali sada ih majka više nije grdila, a prijateljski osmeh joj nije silazio s lica.
Džesika Dimas je po zanimanju spisateljica, a pismo koje je napisala svom sinu sigurno će dirnuti svaku mamu. Dok smo priređivali pismo, nekoliko puta nam je nateralo suze na oči. Možda će i vama…
„Moraš znati odakle dolaziš i ko su ti preci. Najmanje tri kolena unazad da znaš da izdeklamuješ. Čuvaj zemlju koja ti je ostavljena, ne samo zbog prošlosti koja je na njoj nastala, nego i za buduće generacije. Nikad se ne zna šta može da se desi, pa da se svi vrate na dedovinu.“
Alehandra Kostelo vlasnica je najorganizovanijeg i naurednijeg doma u Americi, a svoje savete deli putem video klipova koje postavlja na svom Jutub kanalu.
Zainteresovanih za radionice je bilo toliko da smo sva tri dana mesili i zabavljali se, kako to samo umeju deca kada ih ostavite da uživaju sa malo testa i oklagijom.
