Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Deca imaju apetit za rizik, i ako ga ne nahranimo, oni će tražiti situacije koja su još opasnije nego igra u betonskom parku. Što više dozvolite svojoj deci i mladima da se izlažu pozitivnim rizicima, manja je verovatnoća da će se kasnije okrenuti mnogo negativnijim testovima hrabrosti.
Kada su časovi nezanimljivi, učenici se dosađuju. Dosada je vrsta stresa. Tako se posredno, tokom vremena, kod dece stvara otpor prema pojedinim predmetima zatim...
Čak i mirnom detetu nije lako zaviriti u uvo, a ono što lekar tom prilikom vidi, ne mora biti dovoljno jasno da bi se postavila dijagnoza, pa subjektivnost lekara može imati veći značaj nego što bi smela.
Ono što kao odrasli često propuštamo je da naučimo dete da veruje pre svega sebi i svom unutrašnjem osećaju, kao i da im stvorimo osećaj sigurnosti da smo tu za njih.
Novi, odnosno “redizajnirani” predmeti, uniforme i uvođenje elektronskog dnevnika, samo su neke od novina koje očekuju đake i nastavnike u novoj školskoj godini.
