Već na samom početku svog roditeljstva, shvatila sam da ako budem radila sve kako treba, vrlo brzo  uopšte neću biti potrebna svojoj deci. Srce mi se cepalo kada je moj stariji sin Itan već sa godinu dana krenuo da me „izbegava“ otkrivajući svet oko sebe. Na trenutak mi je palo na pamet tada, iz strogo sentimentalno-sebičnih razloga: zašto ga ne bih „zeznula“ tako što ga ničemu ne bih naučila, da bi ceo život zavisio od mene!?

”Problem je što dođe trenutak, kada oni treba da napuste roditeljsko gnezdo a još nisu sposobni za let.” kaže Džesika Lahi, profesorka u srednjoj školi i autorka knjige: ”Blagodet neuspeha: Kako dobrim roditeljstvom naučiti decu da uspeju.”

Veoma je važno da dovedemo svoju decu do stadijuma gde im uopšte nećemo biti potrebni. Ali do tog trenutka vodi dug put sa preprekama, a jedna od najčešćih prepreka gde roditelji obavezno padaju je domaći zadatak ostavljen kod kuće. Velika većina roditelja će potrčati u školu za detetom, ali to je jedna od onih „nazovi usluga“ koje će im se vratiti kao bumerang – pravo u čelo!

Tog trenutka, dok mu nosite zadatak, bićete sopstveni superheroj, ali sprečićete ga da nauči lekciju iz neprijatnosti koju bi doživelo u školi, bez domaćeg, što bi ga podstaklo da ubuduće misli o svojim obavezama i proveri da li je ponelo sve što treba. Ako mu ne odnesete domaći, dovešćete ga u situaciju da razmišlja – kako da mi se ovo više nikad ne dogodi? Iz doživljene neprijatnosti izvući će važnu lekciju.

Lahijeva, koja je majka dva dečaka (Fin ima 10, a Ben 15 godina), kaže da je teže od učenja samog roditeljstva bilo naučiti da ne bude helikopter roditelj, da izbegne “prekomerno roditeljstvo.” I da, to je bio razlog zbog kojeg je odlučila da napiše knjigu.

Bilo je u njenom roditeljstvu situacija kada je jedva odolela da se ne umeša i pomogne detetu, kao na primer kada je njen sin obećao komšiji da će mu prošetati psa dok je on odsutan. Pas je upiškio i uneredio čitavu kuću, i sin koji je zaboravio na dato obećanje je molio da ona pozove komšiju i izgladi stvar, ali ona je odbila. “Prihvatio si tu odgovornost”, rekla je sinu. Tako da je on morao da prođe kroz sijaset neprijatnosti, izvinjavanje, sređivanje, revanširanje i ponovno zadobijanje poverenja.Sve te loše posledice bile su super lekcija iz odgovornosti i održavanja datog obećanja.

Srednja škola je još uvek savršeno mesto da dozvolite deci da padaju, jer padovi još uvek nisu sa velike visine. Ne boli previše a budu odlična lekcija. Deca tamo prave gomilu grešaka, idu bez domaćeg, varaju ali i osećaju pravi ukus posledica. Tu im nikako ne smete ”mazati puter na tost” i donositi zaboravljen domaći.

Njena knjiga govori i o tome kako ih motivisati da uče i rade. Decu je sasvim pogrešno motivisati novcem za dobre ocene ili ih kažnjavati jer su dobila loše. Te dve stvari će ih totalno odbiti od želje da uče.

Lahejeva je otkrila nekoliko načina kako da popravite samostalnost i kempetentnost u učenju i podstaknete njihovu glad za znanjem:

1. Prestanite da za njih vadite vrelo kestenje iz vatre.

Omiljena joj je anegdota jednog fudbalskog trenera koji, kada deca kažu da im mama nije spakovala kopačke, odgovori –“Pa onda tvoja mama neće ni igrati fudbal danas, zar ne?” Zapitajte se da li nešto slično radite i vi za svoju decu, i ako radite – smesta prestanite.