Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje.
Kreativnost je...
Поставивши дете за сврху сопственог живота, и онда од те "сврхе" тражити, и то повратним спрегом, унапред планирану добробит као узвраћање, подсећа на све кругове сујеверја чији је образац оно бацање новчићау фонтану уз очекивање да им се та "жртва" узврати неком жељеном срећом још вечерас.
Jasno je da uloga oca unosi brojne promene u život muškarca, ali je manje očekivano da očinstvo utiče i funkcionisanje organizma. Pogledajte kroz kakve promene prolazi jači pol.
"Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Gledajući unazad, 27 godina kasnije, divim se tome koliko je malo bilo potrebno da se podigne zdravo dete u Nepalskom selu. Većina ljudi je tada svoju decu podizala na isti način na koji su to ljudi radili vekovima unazad, uz puno ljubavi i ne previše stvari.
Anđelka Kotević, koordinatorka „Halobebe“ u intervjuu za UNICEF priča kako se savetovalište razvijalo, sa kakvim izazovima su se susretali i koji su planovi tima...
Većina vojvođanskih škola započela je sa realizacijom vaspitno-obrazovnog rada, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
Iako postoji mnogo sličnosti između japanskog obrazovnog sistema i onog koji postoji u drugim zemljama, nekoliko je aspekata koji ga čine jednim od najefikasnijih u svetu.
Oni rade svoj domaći na vreme, rukopis im je uredan, a soba pospremljena; često su malo stidljivi, pomažu roditeljima, brinu o braći i sestrama; koče kada voze bicikl na nizbrdici i pomažu komšijama.
