“Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Jovan Memedovic o svojoj spoznaji i emisiji koju je snimio u Norveškoj kaže:
Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Iznenadio sam se kada sam se saznao da je dokazano da nam deca “boluju” od nedostataka kontakta sa prirodom. Zamislite uopšte taj neverovatan termin “nedostatak prirode!?” Šta to znači? Znači da deca današnje generacije nisu dovoljno u prirodi, pa se kao rezultat među njima pojavljuju zabrinjavajući trendovi kao što su gojaznost, poremećaj pažnje, nesigurnost, otuđenost, depresija.
Da li je moguće da nas je tehnologija toliko zarobila da smo zaboravili na našu iskonsku potrebu – kontakt sa prirodom?
Lično sam se uverio da naša deca u predškolskim ustanovama sede u pregrejanim vrtićima, jer je napolju hladno, blatnjavo i postoji mogucnost da se udare, poseku… E tada sam shvatio da o tome treba da napravim emisiju. Otišao sam u zemlju koja ima potpuno drugaciji pristup ovom pitanju, otišao sam u Norvešku.
Odmah sam znao gde ću naći pravi primer. Otišao sam kod junakinje jedne moje ranije emisije, a to je Tuva Torston. Tuva je sve, pa i mene, fascinirala svojim druženjem sa vukovima. Ranije nisam pominjao da se ona preselila iz grada u planinu, ne zbog vukova već da bi napravila park prirode posvećen deci.
Tuva Torston vodi ogroman prirodnjački park – Langedrag. U parku su i divlje i domaće životinje. Deca uzrasta od 6 do 14 godina dolaze organizovano i ostaju od 3 do 7 dana. Ne retko dolaze u pratnji roditelja. Deca ustaju već oko pola 7 ujutu i prvo što urade pomuzu koze, pa hrane konje, izvode ih u šetnju, timare… Organizovano odlaze u šumu gde uče o preživljavanju u prirodi, drugi ceo dan i sami provedu u divljnini i snegu, i još mnogo toga… Boraveći tamo i sam sam dosta naučio.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Ko i na koji način sastavlja jelovnik za mališane u vrtićima?
Četiri predškolske ustanove dobiće nova dostavna vozila sa rashladnim uređajima za prevoz hrane, saznajemo u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu. Po jedno pikap vozilo namenjeno je predškolskim ustanovama “Boško...
Plan za još 17 hiljada mesta u predškolskim ustanovama
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Kroz projekat nazvan „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, vredan 47 miliona evra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvećaće kapacitet predškolskih ustanova u Srbiji za 17.000 mesta, ističu...
Kašalj i infekcije disajnih puteva: kada dete ne bi trebalo da ide u vrtić ili školu?
Moje dete kašlje, curi mu nos, boli ga grlo - da li bi trebalo da ostane kod kuće? Ukoliko ste zaposleni roditelj verovatno imate utisak da ste pola radnog vremena...
Princip čopora funkcioniše od vrtića – šta sa „neprilagođenom” decom?
Ko daje za pravo bilo kome da stavlja decu u kalupe? Što to uopšte znači biti „prilagođen“?! Ako je to ono da budeš nevidljiv i neprimetan i ako je to...
Nešto slično postoji i u Beogradu. Valdorf vrtić “Svitac”. Imaju sajt, Valdorfpedagogoja.
Sin moje sestre je tamo već godinu dana, prezadovoljni su! Veoma puno vremena provode u šumi, nema televizije i tehničkih uređaja, zdrava ishrana bez prerađevina i industrijskih slatkiša…
Iskrena preporuka!
Naravno to je ljepo kada svi mi vise u Prirodi Zivimo i na Nju pazimo .. Pozdrav
Super je ovaj vrtić o kom je pisano u komentarima, ali on košta 200e mesečno. Jeste da vredi i više od toga, ali mi živimo u Srbiji. Ovde je to puno.