“Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Jovan Memedovic o svojoj spoznaji i emisiji koju je snimio u Norveškoj kaže:
Uvek sam imao tu ideju da se prirodi treba vraćati i hteo sam da taj instinkt probudim kod gledalaca. Međutim, nekako sam i ja zaboravio da ako želimo čoveka da vratimo prirodi, onda treba da počnemo od najmlađih, od dece. Zato sam ovu emisiju njima i posvetio.
Iznenadio sam se kada sam se saznao da je dokazano da nam deca “boluju” od nedostataka kontakta sa prirodom. Zamislite uopšte taj neverovatan termin “nedostatak prirode!?” Šta to znači? Znači da deca današnje generacije nisu dovoljno u prirodi, pa se kao rezultat među njima pojavljuju zabrinjavajući trendovi kao što su gojaznost, poremećaj pažnje, nesigurnost, otuđenost, depresija.
Da li je moguće da nas je tehnologija toliko zarobila da smo zaboravili na našu iskonsku potrebu – kontakt sa prirodom?
Lično sam se uverio da naša deca u predškolskim ustanovama sede u pregrejanim vrtićima, jer je napolju hladno, blatnjavo i postoji mogucnost da se udare, poseku… E tada sam shvatio da o tome treba da napravim emisiju. Otišao sam u zemlju koja ima potpuno drugaciji pristup ovom pitanju, otišao sam u Norvešku.
Odmah sam znao gde ću naći pravi primer. Otišao sam kod junakinje jedne moje ranije emisije, a to je Tuva Torston. Tuva je sve, pa i mene, fascinirala svojim druženjem sa vukovima. Ranije nisam pominjao da se ona preselila iz grada u planinu, ne zbog vukova već da bi napravila park prirode posvećen deci.
Tuva Torston vodi ogroman prirodnjački park – Langedrag. U parku su i divlje i domaće životinje. Deca uzrasta od 6 do 14 godina dolaze organizovano i ostaju od 3 do 7 dana. Ne retko dolaze u pratnji roditelja. Deca ustaju već oko pola 7 ujutu i prvo što urade pomuzu koze, pa hrane konje, izvode ih u šetnju, timare… Organizovano odlaze u šumu gde uče o preživljavanju u prirodi, drugi ceo dan i sami provedu u divljnini i snegu, i još mnogo toga… Boraveći tamo i sam sam dosta naučio.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Adaptacija na vrtić – čega se jedna mama dosetila da svom dečaku olakša
I oni koji su adaptaciju prošli pre godinu ili dve, ovih dana pribojavaju se novog početka. Većina dece zaboravila je kako to izgleda svakog jutra ustajati rano i čitavog dana...
Tradicija – vrednost koju treba negovati od malih nogu
Od izuzetne je važnosti razvijati kod deteta osećaj za kulturno nasleđe još od najranijeg uzrasta. Nije slučanost što još u vrtiću mališani u okviru vaspitno-obrazovnog rada počinju da se susreću...
Vaspitači u Kikindi pronašli kreativan način da se oproste sa decom
KIKINDA - Zbog vanrednih okolnosti, vaspitači u Kikindi se sa svojim predškolcima neće oprostiti uz tradicionalnu priredbu. Ipak, pronašli su način da za njih naprave uspomenu, koju će, verujemo, dugo...
Od ponedeljka u vrtić i bez potvrde poslodavca
„Ipak, moj apel roditeljima je da, ukoliko imaju gde sa decom, deca ne dolaze barem tokom maja dok se situacija potpuno ne sanira”, kazao je Vesić za RTS. On je...
Nešto slično postoji i u Beogradu. Valdorf vrtić “Svitac”. Imaju sajt, Valdorfpedagogoja.
Sin moje sestre je tamo već godinu dana, prezadovoljni su! Veoma puno vremena provode u šumi, nema televizije i tehničkih uređaja, zdrava ishrana bez prerađevina i industrijskih slatkiša…
Iskrena preporuka!
Naravno to je ljepo kada svi mi vise u Prirodi Zivimo i na Nju pazimo .. Pozdrav
Super je ovaj vrtić o kom je pisano u komentarima, ali on košta 200e mesečno. Jeste da vredi i više od toga, ali mi živimo u Srbiji. Ovde je to puno.