Др Светомир Бојанин: Идолатрија деце или пад родитељства

Поставивши дете за сврху сопственог живота, и онда од те “сврхе” тражити, и то повратним спрегом, унапред планирану добробит као узвраћање, подсећа на све кругове сујеверја чији је образац оно бацање новчићау фонтану уз очекивање да им се та “жртва” узврати неком жељеном срећом још вечерас.

Youtube/Agapeshow

Поставивши дете у прочеље стола, породица псеудорационалистичке цивилизације нашег доба оптеретила га је културним потребама одраслог света, њихових поседника у чину родитеља. На то родитељство се позивају увек када се од деце тражи да родитељски живот схвате као принесену жртву за њихово подизање и добробит, те очекују узвраћање обиљем привржености и максимум њихове успешности у животу, под чији се хлад могу скрити.

Ово последње траже и родитељи који су разбили породицу нехатом, дајући предност алкохолу и другим супстанцијама које уводе у зависност, или предност потреби за множином полних односа, или неким другим личним страстима.

Ту су и они који се препуштају неконтролисаним расположењима мрзовоље, перманентном доживљавању љубоморе, ситничавим сумњичењима због било чега, истеривањем увек неке “правде” или “истине” чиме се све обесмишљава међуљудски однос у брачним заједницама.

Исто тако, угрожавају детињство и они родитељи који су полегли по деци одбацивањем властитих живота, давећи их својом “родитељском пожртвованошћу” и заштитом, занемарујући чак и своје радне обавезе, напредовање у струци коју раде и чак напуштањем радног места “како би се посветили деци”.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana