Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić - zašto su očekivanja "ubice" raspoloženja, provoda i sreće
Piše: Snežana Golić, pedagog
Danas je postalo uobičajeno da se mladim majkama odmah stavi do znanja kako u vezi sa svojim detetom ništa ne razumeju. To će vam reći i vaša rođena majka, i pedijatar, i svaka bakica u parku.
Kada sam imao osam godina, knjige me nisu zanimale. Ovako je moj otac rešio taj problem. Nisam čak ni bio svestan da pokušava da me natera da čitam. Tek godinama kasnije sklopio sam celu priču.
Kako reagovati kada na sred radnje ili usred prepunog autobusa vaš, to tada, divni mališan, krene da pravi scenu i vrišti na sav glas? “Samo sačekaj da dođemo kući”, sopstveni nervni slom kao odgovor na njegov bes ili, najmanje očekivano – apsolutno neobraćanje pažnje na histerično dete?
Baš iz tih razloga, u mojoj porodici sada postoji nešto što zovemo Plan „X”. Ovaj jednostavan, ali moćan trik je nešto što naša deca imaju pravo da iskoriste uvek kad požele. Evo kako funkcioniše.
Već si sedmi razred, drugo polugodište teče uveliko i prvi put plačeš zbog nekog predmeta, prvi put vidim kako provodiš sate i sate radeći nešto predano a da to ne daje rezultate...
Posle škole igrali su fudbal i Nikola je primio gol. Marko mu je zbog toga udario šamar. Nikola se, po dogovoru sa roditeljima, nije tukao i nije mu vratio, već je ispričao roditeljima.
Tokom tih prvih godina naši staratelji su na naše potrebe, želje i osećanja odgovarali na odredene načine, a ne nekako drugačije. Obrasci njihovih reakcija podstakli su naše obrasce odnosa prema njima, koji se dalje ogledaju u našem odraslom modelu stila emotivne vezanosti.
