Kada vam dete kaže da „mrzi školu“, ne morate se odmah zabrinuti. Pedagozi objašnjavaju da je normalno da se deca povremeno žale, bilo da im je dosadno, da se osećaju neshvaćeno ili se bore s društvenim odnosima u razredu.
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ukidanje maloletničkih brakova i veća kontrola države nad roditeljima, samo su neke od izmena koje će doneti novi Porodični zakon. Za one koji pravila ne poštuju – slede sankcije. Da li roditelji treba da budu u strahu zbog toga?
Neka deca kroz prvi razred prođu mirno, stabilno, sa radošću. Neka uz suze, otpor i stalne borbe oko domaćih zadataka. Razlika najčešće nije u tome koliko je dete pametno, već kakvu podršku ima kod kuće.
Odjednom, nekadašnje reakcije naših roditelja, koje su nam se činile neshvatljivim, počnu da dobijaju potpuni smisao, jer ne gledamo više usko – očima deteta, već širom otvorenim očima roditelja.
Istraživanja pokazuju da očekivanja mogu pozitivno uticati na dete samo ako su usklađena sa njegovim sposobnostima i interesovanjima. U suprotnom, postaju opterećenje i pritisak koji utiče na celokupan razvoj ličnosti .
Kako bi izbegli neprijatnost i decu trenutno učinili srećnom i zadovoljnom roditelji zaboravljaju važnu činjenicu, njihov zadatak je da deci pomognu da razviju veštine neophodne za život.
Leon Festinger je još 1957. objasnio zašto ljudi često opravdavaju pogrešne postupke – ne zato što su u pravu, već zato što im je teško da se suoče sa krivicom. Kako to izgleda u roditeljstvu i odrastanju dece?
Koliko puta ste čuli da su najstarija deca miljenici familije, da su najmlađa najrazmaženija ili da srednja žude za pažnjom? Otkrivamo ima li istine u ovim tvrdnjama.
Ma koliko da smo dobronamerni roditelji, napravićemo negde grešku. Jer nije sve do roditeljskog para, iako je odgovornost najveća. Zalud je da pokušavamo da kontrolišemo sve aspekte
Čuveni eksperiment Alberta Bandure sa Bobo lutkom pokazao je da deca ne uče samo iz onoga što im govorimo, već mnogo više iz onoga što svakodnevno posmatraju. Šta to znači za roditelje i vaspitače danas?
Već četiri godine nastavnici svakog školskog dana decu šalju na dnevno istrčavanje jedne milje (oko 1,6 kilometara) i ta redovna vežba pokazala se kao višestruko korisna.
Deca rade iste stvari kada su umorna, gladna ili im je jednostavno dosta svega, a ignorisanje znakova koje vam dete pokazuje je jedna od čestih roditeljskih grešaka.
Izmučeni neprekidnim, svakog dana stotinu puta ponovljenim „ne“ koje probija mozak, roditelji su uvereni da dete time testira granice njihovog strpljenja. A to, zapravo, nije slučaj.
Đaci i studenti po najvećoj vrućini i vlazi rade sklekove, trče i treniraju iako je čak neprijatno sedeti po takvoj toploti. Zimi često slušaju predavanja u ledenim učionicama da bi ojačali volju i iskusili neprijatnost.
