(
iz knjige „Tinejdžeri: kako im postaviti granice i pri tom sačuvati živce„, autor: Najdžel Lata, izdavač: Psihopolis, Novi Sad. )
Iskustvo koje proživljavaju dečaci u tinejdžerskom dobu umnogome je poput neke evolutivne digresije. Tokom nekoliko godina oni skreću s puta i vraćaju se nazad, oponašajući naše izumrle rođake neandertalce. Ne samo što postaju dlakaviji, već i postaju opsednuti svojim primalnim nagonima, često gube dar govora te koriste rudimentarno brundanje i povlače se u svoje pećine.
Međutim, napravili bismo veliku grešku kada bismo iz toga zaključili da su dečaci jednostavna stvorenja – daleko od toga. Dečaci su podjednako složeni koliko i devojčice, samo što oko toga ne dižu frku. Razlog zbog kojeg ti moderni adolescentni neandertalci brundaju i povlače se u svoje pećine nije to što nisu pametni koliko i ljudi, jer jesu – isto kao što su bili i pravi neandertalci. Razlog je to što prosto ne mogu da podnesu sve to brbljanje.Moja teorija je upravo da preistorijski neandertalci nisu izumrli zato što su ih ljudi istrebili, već jednostavno nisu mogli da podnesu zamisao da i dalje moraju da trpe sve to besmisleno naklapanje.
Nema sumnje da su dečaci i devojčice veoma različiti. Drukčije razmišljaju, drukčije se ponašaju, drukčije komuniciraju i biraju sasvim različite puteve na svom pohodu odrastanja. Svrha je ovog poglavlja o dečacima, kao i sledećeg o devojčicama, da naglasi neke od tih razlika među njima i da vas uputi kako možete da im pristupite. Ako znate kako vaša deca doživljavaju svet, onda ćete biti mnogo bolje opremljeni da prođete kroz tinejdžersko doba tako da i vaše i njihovo mentalno zdravlje ostane netaknuto.
„Biće on dobar“
Silija Lešli je 2005. objavila izvanrednu knjigu pod naslovom Biće on dobar (Celia Lashlie, He’ll Be Ok: Growing Gorgeous Boys Into Good Men). Ta knjiga je nastala kao krajnji proizvod podjednako izvanrednog istraživanja nazvanog „Projekat dobrog čoveka“. Tokom osamnaest meseci Lešlijeva je intervjuisala dečake iz ukupno dvadeset pet srednjih škola o tome šta čini „dobrog čoveka“. NJena knjiga je jasna i pregledna, potpuno vam okupira pažnju i predstavlja jedinstven pogled iznutra na tinejdžerski dečački svet. Činjenica da ju je napisala žena, po mom mišljenju je velika prednost jer se po mnogo čemu čita poput turističkog vodiča kroz neku stranu zemlju. Ako imate sinove i želite da naučite nešto više o njihovom svetu, od sveg srca vam preporučujem da pročitate tu knjigu.
Igrom slučaja, ona je uz to i užasno zabavna.
Godine i faze
Dok sam kao student psihologije radio seminarski rad iz razvojne psihologije, pamtim da je u mojoj grupi bilo tri „odrasla studenta“ koji su imali decu. Oni su istakli nekoliko faza kod svoje dece koje se uopšte nisu poklapale sa udžbeničkim verzijama godina i faza. Nikad to ne zaboravljam i pomalo obazrivo procenjujem koliko je razvojna psihologija zaista egzaktna nauka.
U tom duhu, ovde ću vam dati okvirni vodič kroz godine i faze tinejdžera. To je samo grub vodič, ali sam u njemu nastojao da uhvatim glavne teme kroz koje prolaze dečaci dok idu svojim putem. Neki počinju ranije, drugi kasnije, ali svi oni na svom putovanju koriste otprilike iste staze.
Dok ovo budete čitali, imajte na umu šta smo govorili u prethodnom poglavlju o razvoju mozga. Jer, kada ta dva poglavlja budete spojili u celinu, odjednom će vam mnogo toga što dečaci u adolescenciji rade, a što vam isprva uopšte nema smisla, bivati mnogo logičnije kada dobijete neke korisne okosnice pomoću kojih ćete razumeti šta iza njih stoji.
