“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
U Srbiji je po statistikama za prethodnu godinu svaki sedmi brak, koji je trajao oko 25 godina, razveden. Razlozi tzv. "sedog razvoda" su brojni, ali kao najčešći stručnjaci navode sindrom praznog gnezda.
Ponekad je detetu teško da se glasom izbori za svoje NE. Potrebna mu je pomoć ruku, nogu, celog tela, stava...Upravo zato, u umeće samoodbrane svrstavaju se i veštine bežanja, vrištanja, kao i ostalih verbalnih i neverbalnih strategija odbijanja i neposlušnosti.
Što su deca stidljivija, zatvorenija u sebe, povodljivija... ili, kraće rečeno, sa nižim samopouzdanjem, utoliko im je potrebnije jasno, glasno, što otvorenije i direktnije govoriti i pokazivati podršku.
U istraživanju su učestvovale porodice koje sam podelila na tri grupe – prema odgovorima roditelja u vezi s korišćenjem kompjutera-gedžeta od stane deteta
Jesu li naša deca srećna jedino onda kada im kupimo svaku igračku, svaku tehnološku spravu, ispunimo svaku želju? Zar su zadovoljnija i sigurnija kada ima dajemo stvari nego kad im dajemo sebe?
