“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Tamara Petrović se posle osam godina studiranja i rada u Ruskoj Federaciji vratila kući kao stručnjak za dečju bezbednost. Kao i roditelju, cilj joj je da u Srbiji osnuje „Centar porodičnog blagostanja“ u kome se roditelji obučavaju kako da grade poverenje sa decom, da kroz igru nauče gde je rizik i kako da se bezbedno ponašaju.
Ovo su voljena, pažena deca, deca koja rastu u prijatnoj atmosferi, njih niko ne maltretira, ne gledaju, niti su izloženi nasilju bilo koje vrste, ALI… Njihovi roditelji imaju sasvim jasnu, krutu i prilično idealizovanu predstavu toga kakvi bi oni trebalo da budu kada porastu.
Prvo kašnjenje u razvoju deteta koje zahteva neodložnu konsultaciju kod dečjeg psihijatra je potpuno odsustvo osmeha i aposolutno nepokazivanje topline i zadovoljstva sa 6 meseci starosti.
Zaista smatram da se ovom temom, koja se tice na hiljade roditelja koji žive u Beogradu, moraju pozabaviti GSP i stručnjaci za bezbednost, udruženja roditelja i svi koji žele da koriste usluge gradskog prevoza.
Svaka “insajderska” ispovest pruža dragocene uvide u tajne jedne profesije, a kada se radi o lečenju dece, ulozi su veliki i svaka greška je neoprostiva. Zašto se onda toliko često dešavaju?
Roditelji su do sada rezervisali preko 30.000 termina za vakcinaciju svoje dece mlađe od 12 godina, a među njima je i ministar obrazovanja Niki Kerameus.
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
