Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Među adolescentima, i to mahom devojčicama u kasnijem osnovnoškolskom uzrastu, ali i u srednjoj školi, sve je prisutnije samopovređivanje, koje, prema rečima stručnjaka, dolazi iz osećaja praznine i otupelosti koje hoće da ispune emocijama.
Mi ne možemo kontrolisati to kako se drugi ljudi osećaju, šta rade, kakva su im uverenja. Pokušajima da kontrolišemo nešto što u stvari ne možemo bijemo bitku koja je unapred izgubljena.
Otac je detetu mešavina junaka, vodiča, mentora, zaštitnika, učitelja i prijatelja. Njegova uloga je da voli, disciplinuje i snažno utiče na oblikovanje detetovog pogleda na svet. Otac vredi više od stotinu učitelja.
„Brain rot“ ili ‘truljenje mozga’, reč je godine po izboru Izdavačke kuće Oksford. Truljenje mozga govori o jednoj od uočenih opasnosti virtuelnog života i o tome kako koristimo svoje slobodno vreme.
