Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
U intevjuu za hrvatski sajt Vecernji.hr Ranko Rajović, osnivač NTC sistema učenja govori o dečjem razvoju, tome kako bi škola trebalo da izgleda i zašto nisu sve igre dobra za decu.
Industrija, masovni mediji i prebacivanje brige o vaspitanju na institucije neprimetno su izmenili kvalitet odnosa roditelja i dece. To je stvorilo ideal savršenog roditeljstva, istovremeno uništavajući samopouzdanje roditelja da su sposobni da ispune najosnovnije zadatke podizanja dece.
Početni rezultati studije, koji su bili objavljeni u naučnim časopisima, pružili su dokaze o prednostima takvog obrazovanja u vreme kad su mnoge škole smanjile ili čak izbacile muzički i umetnički program.
U periodu od treće do sedme godine, deca su izrazito jezički produktivna. Zgromodržditi, kiflara, bebarnik ili teškost, samo su neke od njihovih reči, koje stvaraju po nekoj svojoj tvorbi, koja je često originalna i vrlo intuitivna da stiže i do staroslovenskog korena.
Oni koji su uskraćeni za zaštitu bližnjih nastoje da dokažu da vrede i bez tuđe podrške, kaže autor planetarno popularnih knjiga „Psihologija patnje”, „Psihologija dobrote” i „Psihologija zla”
Prema ovom zakonu, kazne između 30.000 i 100.000 dinara platiće roditelji đaka koji uništavaju školsku imovinu, tuku i maltretiraju druge učenike, bahato se ponašaju, piju, puše ili falsifikuju ocene
Vesna Smiljanić Rangelov je autor brojnih tekstova i prevoda objavljenih na Detinjarijama. Kao mama dva dečaka, od 7 i 10 godina, podelila je svoje roditeljsko iskustvo sa čitaocima:
