Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Uz kućnog ljubimca deca postaju odgovornija, zrelija, samopouzdanija, imaju više empatije za druge,otvorenija, druželjubivija, lakše prevazilaze stresne situacije, sopstvene tuge i gubitke, okupljaju porodicu dok vode brigu o njima, utiču na snižavanje napetosti i tenzije.
Ako imate troje dece i svako od njih izabere jednu sportsku aktivnost, bićete i više nego zauzeti, naročito ako se ta aktivnost održava više puta nedeljno.
Mnogi roditelji nisu svesni (ili su zaboravili) da je taj prelazak u odnosu na decu neophodan. Zato ih gubitak iznenadi čak i kad su se za njega pripremili.
Psihoterapeut Milan Damjanac, gostujući u podkastu "Biblioperspektiva" dotakao se teme usamljenosti, gubitka smisla i vrednosti u savremenom društvu, i načinu na koji se to odražava na decu.
Naučnici Univerziteta Šefild i Varvik su, čini se, našli odogovor na pitanje svih pitanja: šta je starije, kokoška ili jaje, piše britanski Dejli Mejl.
