Istraživanje je takođe utvrdilo da ljudi imaju tendenciju da budu velikodušniji prema drugima ako su upravo razmišljali o nekoj iskustvenoj kupovini nego kada imaju na umu materijalnu kupovinu. Takođe su i društveno aktivniji u prvom slučaju.
„Istraživanje je takođe utvrdilo da ljudi imaju tendenciju da budu velikodušniji prema drugima ako su upravo razmišljali o nekoj iskustvenoj kupovini nego kada imaju na umu materijalnu kupovinu.“
Šta je to u vezi sa prirodom zamišljanja iskustvene kupovine što se toliko razlikuje od razmišljanja o materijalnim kupovinama? Najinteresantnija hipoteza je da imate million mogućnosti da zamišljate kako će izgledati to iskustvo koje kupujete, za razliku od materijalnih dobara kod kojih he sasvim jasno da je ono što vidite, to što kupujete. To je ta nadmoć iskustvene nad materijalnom kupovinom.
Moglo bi se ispostaviti da je maksimalna korist iz iskustvene kupovine, to što može da se planira mnogo unapred. Uživanje u budućoj kupovini danima, nedeljama, čak godinama, čini iskustvo koje sledi vrednijim. To definitivno nadmašuje impulse obične kupovine, gde je iščekivanje vrlo kratko .
Ta vrsta koristi verovatno više znači optimistima nego pesimistima, jer neki ljudi prosto mrze iznenađenja. Neki ljudi ne žele da predviđaju iskustva, jer žive u strahu da će nešto krenuti naopako. Ali to nas ne treba da brine, jer svako treba da napravi sopstvenu ravnotežu između kupovine iskustava i materijalnih dobara.
Šire implikacije ovih saznanja, kaže Gilovič, su da „dobrobit ljudi može biti povećana obezbeđivanjem infrastruktura koje pružaju iskustva – parkova, šetališta i plaža“. Ili bar obećavanjem ovakve infrastrukture, što če nam dati nešto da iščekujemo. Pa onda kada nam misli budu lutale, da nam lutaju u tom smeru.
Prevela i priredila: Jasmina Jovanović
Izvor: The Atlantic
