Niko zaista ne planira da razmazi svoje dete, to se jednostavno dogodi. Ali, ako se danas zateknete na nekom igralištu, tržnom centru ili dečijem rođendanu, primetićete da ima dosta dece koja se loše ponašaju, gotovo maltretiraju svoje roditelje.
Nekada je ovakvo ponašanje bilo neprihvatljivo. Danas su izlivi besa, svađanje i prepirke roditelja postali gotovo normalni.
Kako se ovo dogodilo? Šta je uzrokovalo ovu promenu u ponašanju?
Razmaženost podstaknuta tehnologijom?
Brojne studije su pokazale da prekomerna zavisnost dece od tehnologije povećava anksioznost, depresiju i socijalnu izolaciju, što rezultira slabom tolerancijom na frustraciju, smanjenim socijalnim veštinama i kašnjenjem u emocionalnoj inteligenciji.
Prošlo je više od 30 godina od kada je prvi pametni telefon pušten u prodaju. Kao rezultat toga, cela generacija dece možda se oseća prijatnije u interakciji sa ekranima nego sa ljudima. U većini slučajeva, ova deca, koja imaju poteškoće, odgajali su brižni, dobronamerni roditelji koji nisu imali pojma u šta se upuštaju; virtualno zavisne osobine tehnologije tada još nisu bile poznate.
Samo prošle nedelje, u mojoj psihoterapijskoj kancelariji, svedočio sam napadima besa kod dvojice mladića, oba 16 godina. Vikali su, psovali i ponižavali svoje roditelje. Oboje su bili „zavisnici“ od tehnologije koji su više vremena provodili sa ekranima nego sa vršnjacima, što je dovelo do praznina u njihovoj emocionalnoj inteligenciji. Drugim rečima, oni su starili, ali nisu sazrevali, ostavljajući ih zarobljenim u ponašanjima koja su mnogo primerenija maloj deci, ističe Sean Grover psihoterapeut.
Emocionalna kašnjenja podstiču razmaženo ponašanje. Umesto da rade na svojoj nezavisnosti i autonomiji, razmažena deca ostaju vezana za roditelje i zahtevaju da im ispunjavaju sve potrebe.
Prorčitajte i: 10 načina da ne razmazite svoju decu
Zablude u roditeljstvu koje podstiču razmaženost
Tri specifična arhetipa roditeljskih stilova podstiču razmaženo ponašanje:
- krivac roditelj
- anksiozni roditelj
- roditelj koji sve sređuje.
Evo nekih roditeljskih izbora koji često podstiču razmaženost:
- Roditelji koji su bili zanemarivani od strane svojih roditelja teže da preokrenu svoje detinjstvo dajući svojoj deci previše moći.
- Roditelji koji pate od anksioznosti i ne mogu podneti da vide svoju decu kako se bore previše ih razmaze.
- Roditelji koji imaju problema sa donošenjem odluka prebacuju roditeljsku ulogu na dete, odgajajući dete da se brine o njima umesto obrnuto.
Negativne posledice razmaženosti
Evo nekih od najčešćih problema do kojih dovodi razmaženost:
- Niska tolerancija na frustraciju: Kada se razmaženo dete frustrira, verovatnije je da će želeti da odustane. Teško podnose frustracije i ne rade na tome da ih prevaziđu.
- Slabe veštine rešavanja problema: Razmažena deca ne uživaju u rešavanju problema. Ne bore se sa problemom i ne pronalaze rešenja sama; žele da neko drugi to reši.
- Slaba radna etika: Tehnologija obećava olakšanje jednim klikom. Razmažena deca očekuju da mogu dobiti ono što žele, kad god to žele, bez rada za to.
- Socijalni problemi: Razmažena deca izbegavaju socijalna okupljanja osim ako nisu u centru pažnje, što ih čini nepopularnim i lošim timskim igračima.
- Emocionalna kašnjenja: Razmažena deca ostaju zaglavljena u nezrelijim uzrastima koje karakterišu izlivi besa.
Izvor: psychologytoday.com
