Vikanje na „pomoćnog“ roditelja.
I usput, ovaj blog nije takmičenje između muža i žene u tome kome je gore. Moj muž više zarađuje, kosi travu, ubija paukove, što sve izaziva podjednak stres i nezadovoljstvo. On je takođe od velike pomoći i jedan divan suprug i roditelj. Ali, u moju odbranu, kosilica i paukovi ne viču mama sto puta na dan, i njegov šef ne ide na odmor sa njim. Samo kažem.. On će prvi i priznati da sam ja izvukla deblji kraj. Njegovo lice zgrči se u bolu kad počnem da mu verglam o tome šta sam sve radila tog dana. Zato pomaže i to puno. Ali što se tiče svega ostalog, on je sekundarni roditelj.
Lako je tebi, ti ih imaš četvoro
Slučajnost
Postoji mala razlika između primarnog i sekundarnog roditelja. Lili ima džez ponedeljkom uveče. I ja znam da će ona stići tamo, i posle kući, iako Grejsi ima tenis u potpuno isto vreme. Logistika je na meni. Nema problema. Srediću ja to. Ponekad, dobijem poziv od Dena željnog da pomogne. Ta pitanja obično počinju sa „U koliko sati Lili ima džez?“ Ja u tom trenutku želim da ga udarim posred lica. To je isto vreme svake nedelje! I dok on tromo ćaska sa mnom o tome kako može da pomogne, ja istovremeno pokazujem plačljivom Džordžu kako da reši matematiku, pravim večeru, i pokušavam da odgovorim na službeni mejl. Jeste, ponekad se desi da se Denov raspored poklopi sa rasporedom naše dece, ili da on baš u tom trenutku prolazi pored škole. Pomaže? Da. Dežurni roditelj? Ne. Dežurni roditelj ne radi po principu slučajnosti.
Odličan tekst! Hvala što postoje ljudi da definišu stvari. Uteha je kad shfatite da niste sami. Tema je naporna ali stil vedar, to mi se posebno dopalo ovde. „Znam, treba da zaključam vrata. Ja sam kreten. Ali oni bi iskopali tunel, sigurna sam.“ 🙂 Biti dežurni roditelj, zna biti užasno nepodnosljivo. I pored toliko ljudi i obaveza, ostaje osećaj usamljenosti. Svako ima pravo na svoji trenutak. Kad mu to oduzmete, i kad to traje i traje, postajete nesrećan. A kad ste dežurni roditelj, to pravo vam je oduzeto.
I moje ime je Biljana i slažem se sa tobom.
Tekst je simpatičan.
A posebno se slažem da i pored obaveza, jurnjave i svih dešavanja postoji osećaj usamljenosti koji preraste u osećaj nesrećnosti. Bar se ja tako osećam poslednjih dana. I onda to preraste u nervozu koju svi primete.
Treba izdvojiti vreme za sebe, mada je to ponekad teško u praksi izvesti. Isključiti se na kratko vreme je pravo osveženje.
Moramo same sebi pomoći.
Jedino sto ovom clanku nedostaje je razumevanje tih sekundarnih roditelja. Kada bi oni radili i zaradjivali,zena ne bi morala da ima dodatni problem i posao,kao i dodatni stres koji sve cesce razara porodice jer proiziskuje velike svadje bas zbog nerazumevanja tih sekundarnih roditelja.
Drugarice,prijateljice, sestro, rode rodjeni…..Ista nas muka jede