Neretko čujem da neko kaže kako ima osećaj da se dan skratio. Doduše, i sama imam takav utisak ponekad.
Ne mislim na smenu godišnjih doba, niti na naučno pojašnjenje koje su dali geofizičari objašnjavajući da su pojedini jaki zemljotresi koji su se dešavali u minulom vremenu uticali na promenu brzine rotacije Zemlje mereno u mikrosekundama. Dakle, ne govorim o prirodnom aspektu.
Zapravo, mislim na nemogućnost ili otežanost postizanja i realizovanja svih obaveza u toku 24 sata. To stvara utisak o značajnom ubrzanju protoka vremena. Uzroke možemo tražiti u primetnim promenama u načinu života i organizovanja svakodnevice.
Nekadašnji kolektivni model funkcionisanja koji pamtimo iz detinjstva, u poslednje dve decenije, prilično je izmenjen. Društvene okolnosti uzrokovale su brojne promene, pa i u redosledu prioriteta, što je uslovilo izmenu stila života.
Broj poslovnih aktivnosti se umnogostručio, a u vezi sa tim i vreme posvećeno poslu se produžilo. Nekome je povećanje poslovne dinamike izbor u želji za ostvarivanjem poslovnog uspeha, a nekome je nametnuto stanje prihvaćeno iz potrebe za obezbeđivanjem materijalne egzistencije. Tek, usložnjavanje i brojnost poslovnih obaveza postali su dominantan faktor u organizovanju kompletne svakodnevice. Tim pre što je upotreba savremenih sredstava komunikacije povećala dostupnost svakog/e pojedinca/ke i, kroz istu, učinila vreme poslovne komunikacije izrazito fleksibilnim.
Usložnjavanje i brojnost poslovnih obaveza postali su dominantan faktor u organizovanju kompletne svakodnevice. Tim pre što je upotreba savremenih sredstava komunikacije povećala dostupnost svakog/e pojedinca/ke i, kroz istu, učinila vreme poslovne komunikacije izrazito fleksibilnim.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dinamika funkcionisanja preneta je i na mlađe generacije. Raznovrsnost i brojnost njihovih obaveza takođe su povećane. U želji za praćenjem savremenih trendova, koji nameću neophodnost proširivanja znanja iz mnogih oblasti, te dostizanje postavljenih standarda koji se vide kao ulaznica za budući željeni društveni položaj, uz školske, i vanškolske aktivnosti su umnožene i ispunjavaju veliki deo dana.
U želji za praćenjem savremenih trendova, koji nameću neophodnost proširivanja znanja iz mnogih oblasti, te dostizanje postavljenih standarda koji se vide kao ulaznica za budući željeni društveni položaj, uz školske, i vanškolske aktivnosti su umnožene i ispunjavaju veliki deo dana.
Pomenuta dinamika dovodi i do sužavanja prilika za kvalitetno, odnosno u dovoljnoj meri zastupljeno, provođenje vremena u porodičnom okruženju. Prostor za zajedničke aktivnosti se, pod pritiskom nametnutih društvenih okolnosti, značajno smanjio. Posledice trpe i kontakti sa rodbinom i prijateljima.
Kao odgovor na pitanje „šta rade ukućani“, postala je učestala rečenica “svako za svojim obavezama” (što iz želje, što iz neophodnosti), koja implicira da za trenutke sa porodicom i prijateljima ne ostaje prostora u meri u kojoj bi trebalo.
Istovremeno, savremene digitalne aplikacije za komunikaciju zamenile su živu reč. Komunikacija je često neverbalna, a emodžiji i gifovi prenose željenu poruku umesto reči. Na taj način zanemarujemo neophodnost neposredne i sadržajne socijalne interakcije, a sama komunikacija u dobroj meri biva lišena prave dubine, sadržajnosti i emocije.
U datim okolnostima, kada nas intenzitet obaveza dovodi do površnosti, a onda i do socijalnog otuđenja, jedino pravo rešenje je pokušaj doziranja i održavanja balansa u najvećoj meri u kojoj je moguće. Osnov za to treba da bude utvrđivanje i poštovanje vlastitih prioriteta. Potom, možda se i protok vremena uspori, a isto bude ispunjeno sadržajnijim socijalnim interakcijama, jer društvo, ipak, počiva na tome.
