Zašto smo sve manje srećni?
Profesorka Anđelina Saten, sa državnog Univerziteta u Floridi, zaključuje da je razlog za preokret to što je Generacija Y („Millenials“ – starosna populacija koja je usledila za Generacijom X, a reč je o rođenima posle druge polovine osamdesetih) na svojoj „koži i duši“ osetila negativne efekte globalne finansijske krize koja je počela 2008. godine. Saten procenjuje da će budući četrdesetogodišnjaci iz Generacije Y biti daleko manje zadovoljni svojim životima od današnjih četrdesetogodišnjaka, „a očigledno je da ni ovi baš ne blistaju od zadovoljstva“. Iz toga proizilazi da iako novac nije garancija za sreću, za psihološku dobrobit je veoma bitno da postoji neki stepen ekonomske sigurnosti, izvesnosti i perspektive.
Šta čini dobar život? 3 lekcije iz najdužeg istraživanja o sreći
Autori ove studije ističu da, s druge strane, globalna finansijska kriza – uprkos tome što je uzrokovala smanjenja prihoda i veliku nezaposlenost – nije u mnogome poremetila trend do koga je dovelo moderno potrošačko društvo. Naime, mlađe generacije, zapravo, raspolažu sa sve više novca i nudi im se mnogo više raznovrsnih proizvoda i usluga nego u vreme kada su njihovi roditelji bili istog uzrasta. Pa gde je onda kvaka, kada su u pitanju mladi? Psiholozi kažu – u izneverenim očekivanjima.
Dodaj me za prijatelja
Po završetku Drugog svetskog rata gotovo ceo svet je bio ponet „obnovom i izgradnjom“ – od radnih akcija u SFRJ pa do američkih „zlatnih pedesetih“ i pojave rokenrola. Obnavljala se infrastruktura, civilizacijski polet osećao se i u naučnim otkrićima a, što je najvažnije, bilo je puno prostora za ekonomski rast. Danas je situacija drugačija: finansijska kriza koincidirala je sa eksplozijom modernih tehnologija, odnosno masovnom upotrebom pametnih telefona i društvenih mreža, čiji su većinski korisnici uglavnom pripadnici mlađih generacija, koji su zbog toga počeli sve više da se osećaju otuđeno, umesto da se zbližavaju sa vršnjacima.
Do sve manjeg osećaja zadovoljstva kod ljudi starijih od 30 godina došlo i zbog velike kulturološke promene u društvu, koje danas u mnogo većoj meri ističe individualizam i okrenutost ka sebi
Teoretičar medija dr Daglas Ruškof smatra da problem leži već u samom pitanju „Da li smo srećniji od naših roditelja?“, odnosno da potraga za srećom sve više liči na mitsku potragu za Svetim Gralom – to je poduhvat unapred osuđen na propast zato što je njegov cilj večito nedostižan. „Uvek možemo da pokušamo da steknemo još prijatelja na Tviteru ili Fejsbuku, uzmemo veliki godišnji odmor i otputujemo na neko još dalje i lepše mesto, ali da li ćemo time zaista postići naš cilj?“, pita se Ruškof, koji napominje da mediji kreiranjem nedostižnih ideala samo dodatno pogoršavaju situaciju.
Proverite, možda ste već srećni…
Profesorka Saten i njeni saradnici kažu da je do sve manjeg osećaja zadovoljstva kod ljudi starijih od 30 godina došlo i zbog velike kulturološke promene u društvu, koje danas u mnogo većoj meri ističe individualizam i okrenutost ka sebi, što pre svega ide u korist potrebama prosečnih adolescenata. Slabljenje tradicionalnih društvenih veza, na šta, između ostalog, ukazuje i sve niža stopa broja sklopljenih brakova, ali i ekonomska nestabilnost i sve veća klasna neravnopravnost, takođe imaju velikog uticaja na ove rezultate. Zbog toga danas oko 30 odsto ispitanih Amerikanaca sebe smatra srećnim, za razliku od 40 odsto, koliko ih je bilo tokom sedamdesetih godina.
U nastavku: Da li su Skandinavci najsrećniji ljudi na svetu?
