Lekari takođe potvrđuju štetne efekte pritiska na decu.
Učitelji širom sveta potvrđuju da su problemi u ponašanju u učionici, uključujući i socijalne probleme, probleme sa pažnjom, u rešavanju problema i kontroli emocija – u porastu. Mnogi od ovih problema rezultat su pritiska koji deca osećaju da postignu određene rezultate već sa 6 ili 7 godina. Prema nekim procenama, dijagnoza depresije i anksioznosti kod dece je postala čak duplo učestalija u odnosu na rane dvehiljadite godine. Dramatično je porasla i pojava poremećaja u ponašanju.
Od svakodnevnih vannastavnih aktivnosti deci ne ostaje vremena za slobodnu igru i istraživanje.
Stručnjaci za razvoj kažu da je igra ključ zdravog razvoja i kvalitetnog učenja u predškolskom uzrastu. Psiholog Erik Erikson tvrdi da, kad deci uskratimo slobodno vreme za igru, ni učenje neće dati dobre rezultate.
Učenje u ranom uzrastu – DA, ali kroz igru, uz dosta vremena za potpuno slobodnu, ničim vođenu igru.
Sloboda dece da se igraju i istražuju na način na koji sami odluče, bez vođenja i usmeravanja odraslih, drastično je smanjena u prethodnim decenijama. Deca se igraju manje, a uče više nego pre 20 godina. I to nije dobro.
I vaspitačima je dosta.
Mnogi vaspitači će vam reći da oni nisu obučeni da sa decom rade ono što bi trebalo da bude posao učitelja – slova, čitanje, računanje. I to je tačno. Pritisak koji osećaju vaspitači da decu u školu pošalju sa poznavanjem slova i brojeva čini da oni preispitaju svoju odluku da rade taj posao.
“Moj posao pretvorio se u nešto što se više ne slaže sa mojim razumevanjem toga kako deca treba da uče i razvijaju se. Ne slaže se ni sa tim kako ja vidim posao vaspitača, čiji bi cilj trebalo da bude da izgrade zdravu, bezbednu i podsticajnu sredinu za učenje za svako dete.”, rekla je jedna vaspitačica kada je rešila da promeni profesiju.
Priredila: A. C. (weareteachers.com)
Izvor: Zelena učionica
