Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodala. Ovi zabrinjavajući podaci rezultat su nacionalnog istraživanja na temu da li zdravo hranimo decu uzrasta do tri godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije. Prema rečima dr Gorana Vukomanovića,…
Prema rečima dr Gorana Vukomanovića, pedijatra Dečije univerzitetske klinike Tiršova studija je temeljno sprovedena, i pokazala je iznenađujuće rezultate.
“Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović.
On dodaje da je davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kako kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine.
Majke nemaju saznanja o pravilnom trajanju dojenja
Kada je reč o dojenju, istraživanje je pokazalo da je većina majki (9 od deset majki) dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite ove vrste ishrane. Gotovo sve učesnice u istraživanju (98%) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta.
Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci (oko 54%).
“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.
Podatak da 59% majki decu uopšte nije dojilo ili prestalo da doji usled nedostatka mleka, pedijatar, objašnjava nedovoljnom edukacijom majki.
“Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr Vukomanović.
Istraživanje je pokazalo i da većina mama (62%) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.
Čvrsta hrana oko šestog meseca
Period pre šestog meseca meseca, otkrile su ispitanice, za većinu majki (63%) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu – počinju najčešće sa šargarepom (49%), jabukom (38%) i krompirom (38%).
U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće (37%), nešto manje mlečni proizvodi (30%) i meso (26%), dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko 7 % dečije ishrane. Riba je, s druge strane, mnogo manje zastupljena. Samo 12% najmlađih ribu jede češće od jednom nedeljno.
Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Pet naučno dokazanih koristi porodičnih obroka
Moć zajedničkih porodičnih obroka Svi volimo ideju porodične večere uz razgovor o provedenom danu. Međutim, sa današnjim zgusnutim rasporedima, teško je naći vremena za to. Evo u čemu je stvar:...
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Suviše je veliki pritisak na majke ,naročito u bolnici,čak i kad majka nema u bolnici mleka ,u izveštaj napišu da je majka odmah po porodjaju dojila.Ubrzan način života,veliki stres na poslu na kome imate mesečno 20-30 sati prekovremenog rada koji vam nije plaćen,za 20 000 mesečno ,naročito u Vojvodini ,lično kod mene je dovelo do toga da nemam dovoljno a kasnije i da ostanem bez mleka.Pritisak patronažne i lekara je dovela do toga da dete posle par nedelja umesto da dobija na težini,gubilo je i uporno su mi govorili da imam mleka i ako sam ja tvrdila suprotno.Vodila sam računa o ishrani,vitaminima,čaj za laktaciju,…sve ali bez uspeha.Zašto se nespominju majke poput mene nego se sve stavljamo u jedan kalup i na svakom koraku nailazimo na zid i osudu majki koje vode drugi način života,bez stresa,želje i plana da ikada osnuju radni odnos ,zadovoljavaju se činjenicom da deci nikada neće priuštiti ništa ,zarad toga da vode bezbrižan život.Nisu sve majke iste ,pišite i o tome !