Kako deca uče ponašanje – gledajući nas
Roditelji često veruju da su razgovor, objašnjenja i pravila ključni za vaspitanje deteta. I jesu važni. Ali psiholog Albert Bandura je još davne 1961. godine pokazao nešto mnogo dublje i snažnije:
deca uče ponašanje posmatranjem i imitacijom odraslih.
Njegov čuveni eksperiment sa Bobo lutkom postao je jedan od najpoznatijih i najcitiranijih u istoriji psihologije – upravo zato što se u njemu prepoznaje gotovo svaka porodica.
Šta je bio eksperiment sa Bobo lutkom?
Bandura je sproveo istraživanje sa decom predškolskog uzrasta. Deca su bila podeljena u nekoliko grupa:
-
jedna grupa je posmatrala odraslu osobu koja se agresivno ponaša prema Bobo lutki (udara je, šutira, viče),
-
druga grupa je gledala odraslu osobu koja se ponaša mirno i nenasilno,
-
treća grupa nije imala nikakav model ponašanja.
Nakon toga, deca su ostavljena sama sa istom tom lutkom.
Rezultati koji su promenili pogled na vaspitanje
Rezultati su bili jasni i pomalo uznemirujući:
-
deca koja su gledala agresivan model, pokazivala su znatno više agresivnog ponašanja,
-
ne samo da su imitirala udarce i ponašanje odraslih, već su dodavala i nove oblike agresije, koje prethodno nisu videla.
Drugim rečima – deca nisu samo „kopirala“, već su naučeno ponašanje razvijala i širila.
Bandura je time dokazao da agresija nije urođena, već se velikim delom uči kroz posmatranje.
Zašto je ovaj eksperiment i danas važan?
Iako je sproveden pre više od 60 godina, poruka Bobo lutke danas je možda važnija nego ikad.
Današnja deca ne posmatraju samo roditelje i vaspitače, već i:
-
sadržaje na televiziji,
-
crtane filmove,
-
video-igre,
-
društvene mreže,
-
reakcije odraslih u saobraćaju, prodavnici, kući.
Svaki oblik ponašanja koji dete vidi – posebno ako dolazi od njemu važne osobe – postaje potencijalni model.
Šta ovo znači za roditelje?
Bandurin eksperiment ne govori da roditelji moraju biti savršeni. Ali govori da moraju biti svesni svoje uloge modela.
Dete uči:
-
kako se rešavaju konflikti,
-
kako se reaguje na bes,
-
kako se razgovara kada se ne slažemo,
-
kako se ponašamo prema slabijima.
Ako dete često čuje povike, vidi agresiju ili ponižavanje – ono to doživljava kao prihvatljiv obrazac ponašanja.
Dobra vest: isto važi i za pozitivno ponašanje
Važno je reći i ovo:
ako se agresija uči – uči se i empatija.
Deca isto tako lako usvajaju:
-
smiren razgovor,
-
saosećanje,
-
poštovanje,
-
sposobnost da se kaže „izvini“.
Kada dete vidi odraslog koji zna da se kontroliše, koji greši ali preuzima odgovornost, ono dobija lekciju za ceo život.
Bobo lutka kao ogledalo odraslih
Eksperiment sa Bobo lutkom nije samo priča o deci. On je pre svega ogledalo odraslih.
Ne pita nas: „Šta govoriš svom detetu?“
Već: „Šta tvoje dete svakodnevno gleda kod tebe?“
I upravo tu počinje najvažnija lekcija vaspitanja.
