Već prvo veče, sestra me je zvala i požalila se da joj je dete uznemireno i da je plakao i želeo kući. Sutradan kada se čula sa još jednom mamom saznala je da je i njen sin plakao, ali i većina dece tog razreda.
Piše: Jasmina Jovanović
Ta rekreativna nastava je od samog početka bila nekako neuobičajena. Prva stvar koja je bila neobična za tu školu bio je sam termin polaska. Čak dve nedelje nakon početka raspusta. No dobro, to uopšte nije značilo neku negativnost ili neki problem, mali broj dece je tako rano putovao negde sa svojim roditeljima. A i lepo vreme im je bilo skoro pa zagarantovano. Valjda vrućine nije trebalo da ih uplaše na jednoj šumovitoj planini. Deca, računajući mog sedmogodišnjeg sestrića su se radovala. One dve nedelje bez škole su im pokazale šta su dokolica i dosada, tako da je u tu ruku, termin odlaska bio odličan. Bili su već željni neke akcije i nekih promena.
Već prvo veče, sestra me je zvala i požalila se da joj je dete uznemireno i da je plakao i želeo kući. Sutradan kada se čula sa još jednom mamom saznala je da je i njen sin plakao, ali i većina dece tog razreda. Šta su se raspekmezili, pitala se ona, znajući da imaju odličnu učiteljicu, lepo vreme i sasvim pristojan smeštaj i obroke. Trebalo je samo da se igraju! To je bilo jedino što se očekivalo od njih. Sutradan uveče, kada se čula sa učiteljicom nije planirala da se čuje i sa detetom, samo da vidi da li je sve u redu, ali je učiteljica insistirala da nađe dete da popriča sa majkom .Dečak nije plakao, ali je bio neraspoložen i mrzovoljan, što uopšte nije bilo u skladu sa njegovim temperamentom i vedrom dušicom. Bilo je neobično što je tražio da čuje i oca. Bio je užasnut kada mu je majka rekla da tata nije tu. “Kako nije tu? Zašto nije tu ?“-pitao je plačnim glasom. Jedva je bio umiren majčinim ubeđivanjima da je tata na poslu, i da naravno, kao i uvek, mora da se radi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Maja Uzelac: Planiraj dan po dan i razmišljaj o grljenju kad sve prođe
SAM. Sedimo gajbi. Tri dana izgledaju kao tri godine. Život se usporio. Znači, dobili smo neko vreme na poklon. Treba ga žvakati kao dobro parče bifteka, puno puta i sa...
Četiri stvari koje čine da se skoro svako oseća voljenim, prema novoj studiji
Prema teoriji jezika ljubavi koju je postavio Geri Čepmen, različitim ljudima potrebne su različite stvari da bi se osećali voljenim. Nekima je to provođenje vremena sa voljenima, drugima fizički dodir,...
Kojim kulturnim sadržajima u vreme korona virusa da ispunimo vreme izolacije i sačuvamo prisebnost
NATO bombardovanje i pandemija gripa imaju mnogo toga zajedničkog, ali i jednu bitnu razliku: dok su se Srbi pod bombama zbijali u podrumima, mostovima i pozorištima, sada su masovna okupljanja...
Nekad je bilo u u dobru i u zlu, a sad je fora razvesti se. Udaju se i zene da bi se sutra razvodili. Varaju, deca kao da su im teret i smetnja na putu svalerisanja i preljuba. Takav je 21. vek, globalizacija i ostale zapadne gluposti
Поучан текст. Можда баш и помогне некоме да одустане од “своје Марине” и окрене се “свом Растку”.