Dečak Jovan Gajić (8) celog dana stoji pored puta u mestu Sitnica na Manjači nudeći prolaznicima maline.
Foto: M. Pilipović / RAS Srbija
Mnogi se zaustavljaju, sa njim razgovaraju, slikaju se i, svakako, kupuju. Jovan, kojem ne smeta velika vrućina, priča da su malinjak pored obližnje kuće zasadili njegovi roditelji Božana i Miloš, ali svu brigu preuzeli su on i starija sestra Jovana.
– Sakupljam novac za knjige i za polazak u školu. Planiram da kupim i novu torbu, a mama je obećala da će me voditi u Banjaluku. Kaže da tamo ima svega da se kupi i da se vidi, a ja se tome radujem – bez oklevanja objašnjava ovaj dečak motive koji ga podstiču da bere, pakuje i nudi gotovo prezrele, ali sočne maline.
Završio je drugi razred osnovne škole “Petar Kočić” u Sitnici, a u đačku knjižicu je ubeležio najviše petica. Za svoj rad tokom leta i odlučnost da vrednim rukama obezbedi bolje uslove za školovanje zaslužio je čistu desetku.
– Ujutro ustajem oko šest, zalivam malinjak, onda berem maline sa sestrom i iznosim pored puta. Tu imam drveni stolac, suncobran, flašu sa vodom – opisuje ovaj dečak svoje „radno mesto“ pored vrelog asfalta kojeg samo povremeno osvežava planinski povetarac.
– Svi me nešto pitaju, kažu – odakle ti šešir, da li bi ga prodao, koliko imaš godina, kakav si učenik… Svašta me pitaju ljudi koji ovuda prolaze, a ja odgovaram – prepričava ovaj dečak u crnom šeširu ispod kojeg dominiraju plavi čuperci i bistre, radoznale oči usmerene ka cesti kojom žurno iz pravca Banjaluke promiču automobili prema Mrkonjić Gradu i Ključu, pa dalje prema Jadranskom moru.
-Ne znam tačno koliko sam zaradio. Sav novac dajem mami, ona ga negde ostavlja. Znam samo da je jedna posuda sa malinama pet maraka. To nije skupo. Niko se ne buni nego se samo nasmeju i plate. Nekada mi daju i više… Slatke su moje maline, ne treba dodavati šećer, sigurno – uverava Jovan hvaleći svoje proizvode dok mu između prsta, niz dlanove, sve do laktova curi tamnocrveni sok.
Preduzetnički duh
Dok smo sa Jovanom Gajićem razgovarali o letnjem raspustu, školi, stadima ovaca i krava koja su preplavila Manjaču i skorašnjem zboru u čast Petra Koćića, otkrio nam je svoju tajnu.
– Voleo bih naučiti da vozim „juga“, ovog pored kuće ali mi tata to još ne dozvoljava. Kaže, dovoljno je što znaš voziti bicikl. Šta meni bicikl predstavlja – ništa. A ima dece koja znaju i traktorom da oru. I to bih voleo pa da mogu zasaditi veliki malinjak a maline „jugom“ odvesti u Banjaluku na pijacu. To bi bilo baš dobro – kaže Jovan.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Ako ste mislili da će makar jedan crtać vašeg detinjstva ostati netaknut kritikama savremenog društva, prevarili ste se!
Crtani filmovi na kojima su generacije odrastale poslednjih godina sve češće su na meti kritika pod optužbama nekorektnosti – najpre je cenzurisan Elmer koji u novoj verziji lovi Duška Dugouška...
Suspenzija i disciplinski postupak protiv vaspitačice jer se dete opeklo na supu u vrtiću
U najmanju ruku neobičan slučaj suspendovanja vaspitačice desio se pre mesec dana u Nišu. Kako piše Blic, vaspitačica iz vrtića “Slavuj” suspendovana je s posla nakon što je petogodišnja devojčica...
Nove društvene igre za predškolce i mlađe osnovce
Osim što pružaju zabavu i omogućavaju nam da se družimo, društvene igre su idealne za sticanje brojnih znanja i veština – kroz njih se uče novi pojmovi, podstiču se koncentracija...
Vukle decu da ih oduzmu od bake: Kako je rešen slučaj iz Blaca koji je potresao Srbiju
Etički odbor Komore socijalne zaštite doneo je odluku da se bivšoj direktorki Centra za socijalni rad u Blacu, Ivani P., zabrani obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite u trajanju od...
U mom mestu je baka svojim unucima slicnog uzrasta kao ovaj decak, iznela pred kucu stolic a dve male stolicice da prodaju maline. Da zarade, da mastaju sta ce s parama, da nauce nesto iz svega toga….ali neeee, dosla je inspekcija i naplatila im kaznu od 5000 dinara jer se za prodaju na javnoj povrsini a i ispred kuce je javna povrsina, placa zakup. I to ne mali. I jos da budu srecni sto nisu i soc.sluzbi prijavljeni za izrabljivanje dece. Takva su vremena dosla. Tuzna je cinjenica da dete zaradjuje za knjige, inace bi dete imalo taj lep osecaj da je sam nesto zaradio i da moze nesto da kupi sto voli…pa makar najmanju sitnicu.