Dečak Jovan Gajić (8) celog dana stoji pored puta u mestu Sitnica na Manjači nudeći prolaznicima maline.
Foto: M. Pilipović / RAS Srbija
Mnogi se zaustavljaju, sa njim razgovaraju, slikaju se i, svakako, kupuju. Jovan, kojem ne smeta velika vrućina, priča da su malinjak pored obližnje kuće zasadili njegovi roditelji Božana i Miloš, ali svu brigu preuzeli su on i starija sestra Jovana.
– Sakupljam novac za knjige i za polazak u školu. Planiram da kupim i novu torbu, a mama je obećala da će me voditi u Banjaluku. Kaže da tamo ima svega da se kupi i da se vidi, a ja se tome radujem – bez oklevanja objašnjava ovaj dečak motive koji ga podstiču da bere, pakuje i nudi gotovo prezrele, ali sočne maline.
Završio je drugi razred osnovne škole “Petar Kočić” u Sitnici, a u đačku knjižicu je ubeležio najviše petica. Za svoj rad tokom leta i odlučnost da vrednim rukama obezbedi bolje uslove za školovanje zaslužio je čistu desetku.
– Ujutro ustajem oko šest, zalivam malinjak, onda berem maline sa sestrom i iznosim pored puta. Tu imam drveni stolac, suncobran, flašu sa vodom – opisuje ovaj dečak svoje „radno mesto“ pored vrelog asfalta kojeg samo povremeno osvežava planinski povetarac.
– Svi me nešto pitaju, kažu – odakle ti šešir, da li bi ga prodao, koliko imaš godina, kakav si učenik… Svašta me pitaju ljudi koji ovuda prolaze, a ja odgovaram – prepričava ovaj dečak u crnom šeširu ispod kojeg dominiraju plavi čuperci i bistre, radoznale oči usmerene ka cesti kojom žurno iz pravca Banjaluke promiču automobili prema Mrkonjić Gradu i Ključu, pa dalje prema Jadranskom moru.
-Ne znam tačno koliko sam zaradio. Sav novac dajem mami, ona ga negde ostavlja. Znam samo da je jedna posuda sa malinama pet maraka. To nije skupo. Niko se ne buni nego se samo nasmeju i plate. Nekada mi daju i više… Slatke su moje maline, ne treba dodavati šećer, sigurno – uverava Jovan hvaleći svoje proizvode dok mu između prsta, niz dlanove, sve do laktova curi tamnocrveni sok.
Preduzetnički duh
Dok smo sa Jovanom Gajićem razgovarali o letnjem raspustu, školi, stadima ovaca i krava koja su preplavila Manjaču i skorašnjem zboru u čast Petra Koćića, otkrio nam je svoju tajnu.
– Voleo bih naučiti da vozim „juga“, ovog pored kuće ali mi tata to još ne dozvoljava. Kaže, dovoljno je što znaš voziti bicikl. Šta meni bicikl predstavlja – ništa. A ima dece koja znaju i traktorom da oru. I to bih voleo pa da mogu zasaditi veliki malinjak a maline „jugom“ odvesti u Banjaluku na pijacu. To bi bilo baš dobro – kaže Jovan.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Šestogodišnji heroj spasao sestru od pobesnelog psa, dobio je 90 šavova
Šestogodišnji Bridžer Volker rizikovao je svoj život kako bi od pobesnelog psa spasao mlađu sestricu. Kad je pas 9. jula napao njegovu sestru, mališan je hrabro uleteo, a pas ga...
Mama iz Novog Sada odbijena za dečiji dodatak jer “ima previše dece”
Autor: Ivana Stojanov Samo u Srbiji je moguće da te odbiju za dečji dodatak jer imaš previše dece. Violeta Sremac ih ima petoro i dobila je rešenje u kom je...
Uznemirujuće fotografije koje prikazuju detinjstvo u dva paralelna sveta
Umetnik iz Turske Ugur Galenkus na svojim fotografijama predstavlja paralelne svetove. Kombinujući prizore sa Zapada i sa područja pogođenih ratovima, glađu i siromaštvom, on demonstrira da se, iako živimo na...
Prestrogi roditelji – nesrećna i nesigurna deca deca
Biti roditelj nije lak posao i veliki deo mama i tata odlučuje se za strožiji pristup vaspitanju, u želji da svoje dete zaštite od opasnosti koje vrebaju, ali i "očeliče"...
U mom mestu je baka svojim unucima slicnog uzrasta kao ovaj decak, iznela pred kucu stolic a dve male stolicice da prodaju maline. Da zarade, da mastaju sta ce s parama, da nauce nesto iz svega toga….ali neeee, dosla je inspekcija i naplatila im kaznu od 5000 dinara jer se za prodaju na javnoj povrsini a i ispred kuce je javna povrsina, placa zakup. I to ne mali. I jos da budu srecni sto nisu i soc.sluzbi prijavljeni za izrabljivanje dece. Takva su vremena dosla. Tuzna je cinjenica da dete zaradjuje za knjige, inace bi dete imalo taj lep osecaj da je sam nesto zaradio i da moze nesto da kupi sto voli…pa makar najmanju sitnicu.