Dinamično prilagođavanje se odnosi na prilagođavanje koje se, na primer, događa kada se dečak pokori naređenjima svog strogog i zastrašujućeg oca – pošto se suviše plaši da bi postupio drugačije i postaje „dobar“ dečak. Dok se prilagođava potrebama situacije, u njemu se nešto dešava. Možda će razviti snažno neprijateljstvo prema ocu koje potiskuje, pošto je suviše opasno da ga izrazi, pa čak i da ga bude svestan.
Međutim, to potisnuto neprijateljstvo, mada nije ispoljeno, predstavlja dinamičan faktor njegove karakterne strukture. Može stvoriti novo nespokojstvo i stoga dovesti do dublje potčinjenosti; može uspostaviti neodređen prkos koji nije uperen ni protiv koga određeno, već prema životu uopšte. Mada se ovde, kao i u ovom slučaju, pojedinac prilagođava izvesnim spoljašnjim okolnostima, ova vrsta prilagođavanja u njemu stvara nešto novo, pokreće nove nagone i nove strepnje.
Svaka neuroza je primer ovog dinamičnog prilagođavanja; to je u suštini prilagođavanje na takve spoljašnje uslove (posebno u ranom detinjstvu) koji su sami po sebi iracionalni i, generalno govoreći, nepovoljni za rast i razvoj deteta. Slično tome, takvi sociopsihološki fenomeni se mogu uporediti sa neurotičnim fenomenima, kao što je prisustvo snažnih destruktivnih ili sadističkih nagona u društvenim grupama, što predstavlja primer dinamičnog prilagođavanja društvenim uslovima koji su iracionalni i štetni za razvoj čoveka.
Deo iz knjige „Bekstvo od slobode“ – Erih From
Izvor: Detinjarije.com