Pravljenje spektakla od dovođenja dece na posao smatram beskorisnim, ali redovne posete prilikom kojih bi deca videla šta njihovi roditelj rade po ceo dan su korisne. Cilj nije da se poremeti red u kancelariji, nego da im pokažete šta je to toliko važno da morate biti odvojeni od njih. Dovođenje dece u kancelariju ili radnju da bi tamo provodila vreme sa tabletom u ruci i slušalicama u ušima nije od pomoći. Ali deca vole sve da vide – kantinu, čak i firmine toalete: sve što im približava vaš svakodnevni poslovni život.
Dovodim svoju ćerku u kancelariju jednom ili dva puta nedeljno, na oko 15 minuta pre nego što je povedem u vrtić. Obično, ja popijem kafu, a ona toplu čokoladu i, dok ja napravim plan za taj dan, ona baci pogled na novine i pročavrlja sa mojim prijateljski nastrojenim kolegama, koji obično u šali prokomentarišu: „Stažisti su sve mlađi i mlađi“ (ona ima tri godine). Sigurna sam da njeno prisustvo nervira neke ljude. Tuđa deca su poslednje što očekuju u svojoj firmi, ali to joj daje malo „vlasništva“ nad onim delom dana kada nismo zajedno.
Ako bi još neka firma prijateljski prihvatila ideju da deca dođu makar u kratke posete svojim roditeljima, možda bi deca brže i lakše naučila pravila ponašanja u svetu odraslih. I, ko zna, možda bi smo i mi od njih nešto naučili.
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Telegraph
