Osmi mart – podsetnik na suštinu
piše: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Crtež ruže lep je u oktobru jednako kao u martu. Decu treba da učimo da znak pažnje ne treba da bira dan, a poštovanje i uvažavanje individualnosti ni datum ni rod.
Bliži se Osmi mart, poznat i kao Dan žena. Odmalena, posebno kroz vaspitno–obrazovni sistem, deca se uče da tog dana treba ukazati pažnju dragim osobama ženskog roda. Prave se lančići, cveće i ukrasi od papira, crtaju se šarene prolećne čestitke sa motivima ruža. Ulice mnogih gradova uoči tog dana doslovce procvetaju. Na svakom koraku su različiti cvetni aranžmani koji pretiču jedan drugog u kreativnosti sa kojom su pripremljeni, ne bi li privukli što veći broj kupaca. U današnjici, putem društvenih mreža i elektronskih medija, trgovine se utrkuju koja će predstaviti bolju ponudu i ubediti potencijalne kupce da je baš taj artikal idealan poklon za dragu žensku osobu.
Devetog marta ulice dobijaju svoj uobičajeni izgled bez cvetnog šarenila, marketing se privremeno pritaji do narednog pogodnog trenutka i skrene svoj kurs, a priča o borbi žena za njihova prava ostaje u senci konzumerizma.
Obrazovanje treba da bude odskočna daska kritičkom razmišljanju, a ne sistem za kalupljenje
Lepi povodi i događaji dobrodošli su uvek. Način obeležavanja određenih praznika je individualna, koliko i stvar zajednice. Ali, u tom nasleđenom obrascu ponašanja, konkretno uoči Dana žena, zaboravljamo da mladim naraštajima prenesemo suštinu.
Osmi mart treba da nas podseti na trenutak dizanja glasa koji je rezultat osvešćenosti, shvatanja i prihvatanja istine da ženski rod nije manje vredan od muškog. Svi smo individue sa svojim vlastitim afinitetima, potencijalima i ograničenjima shodno kojima treba da nalazimo svoje pozicije u svim sferama društvenog života, a ne na osnovu rodne pripadnosti.
Ovaj datum obeležava se više od jednog veka, a i dalje svedočimo slučajevima rodne neravnopravnosti – pri nasleđivanju, zapošljavanju, karijernom napredovanju i, neizostavno je pomenuti nažalost, slučajevima rodno zasnovanog nasilja. Svi primeri iz svakodnevice ukazuju na to da nešto ne radimo kako treba i da ruže i parfemi koji se dele tog dana ne govore u korist svega onoga što Osmi mart treba da simbolizuje.
Da bi došlo do suštinskih promena u svakodnevici, koje ne može doneti ispunjavanje puke forme tokom jednog od 365 dana u godini, decu treba da učimo da znak pažnje ne treba da bira dan, a poštovanje ni datum ni rod.
