Smatram svoju porodicu idealnom. Suprug, ćerka i ja činimo savršeni skup. Nakon par meseci od njenog rođenja, saznali smo da je zapravo bila pravi blagoslov za nas. Želeli smo da porodicu proširimo, ali nažalost, ta mogućnost za nas više ne postoji. Iz tog razloga, biram da izvučem najbolje iz situacije u kojoj se nalazimo.
Tako sam odlučila da zapišem sve prednosti toga što imam samo jedno dete, a ovo su zaključci do kojih sam stigla:
Kada je moja ćerka okupirana školom ili se zabavlja u svojoj sobi, naša kuća postaje prava oaza mira. Te trenutke uvek mogu da iskoristim za prelistavanje štampe, opuštanje uz šoljicu čaja, druženje sa prijateljicama ili uživanje u nekih drugim aktivnostima koje mi izazivaju osećaj zadovoljstva.
Nedostaje mi selo…
Kada odlazimo na odmor, u autu uvek ima dovoljno mesta za sve.Činjenica da moram da skupljam pare za školovanje samo jednog deteta, znači da sebi i dalje mogu da priuštim „sitnice koje život znače“.
U mojoj kući ne možete da čujete svađu dece oko igračaka.
