Dok muče svoje muke, mama i tata drže se za ruke

Mama i tata drže se za ruke

Vlada Stojiljković

Na putu koji stalno vijuga,

ređa je sreća, češća je tuga

Ali dok muče svoje muke

mama i tata drže se za ruke.

Na putu koji stalno krivuda,

teško se hoda, džombe su svuda

al’ dok prelaze brda i čuke

mama i tata drže se za ruke

Na putu puno gliba i blata

maminu ruku ne pušta tata

na putu punom zamki i jama

tatinu ruku ne pušta mama.

Na putu koji stalno vijuga,

ređa je sreća, češća je tuga

al’ dok prelaze brda i čuke

mama i tata drže se za ruke.

„Sa mnom ima neka greška“, Vlada Stojiljković

Najbolje od srpskog klasika književnosti za decu

Laguna, 2015.