Odjednom, sinulo mi je: Mi ne treba da činimo detinjstva naše dece magičnim. Detinjstvo je samo po sebi magično, čak i kada nije savršeno.
Piše: Bunmi Laditan
Kad bi naše bake i prabake videle koliko toga moderne majke sebi natovaruju na vrat, mislile bi da smo poludele.
Otkada biti dobra mama znači provoditi dane osmišljavajući kreativne aktivnosti za decu, starati se da im sobe izgledaju kao iz kataloga Ikee i oblačiti ih u trendi kombinacije u kojima se sve međusobno slaže?
Ni za trenutak neću da poverujem da današnje majke više vole svoju decu nego što su naše prabake volele svoju. Mi samo imamo potrebu to da dokazujemo kroz besmisleno skupe tematske rođendanske zabave sa 18 vrsta glazura na kapkejksima i preterano razmetljivim poklonima.
“Ni za trenutak neću da poverujem da današnje majke više vole svoju decu nego što su naše prabake volele svoju.”
Nekoliko godina, i ja sam bila upletena u “Sve što možeš ti, ja mogu bolje” model roditeljstva, koji zahteva da pretražujete Pinterest kako bi našli najbolje ideje, besprekorno ih sprovedete u delo i onda dokaze u vidu fotografija podelite sa strancima i prijateljima putem blogova i Fejsbuk postova.
Preživela sam svoje suviše slobodno detinjstvo
Odjednom, sinulo mi je: Mi ne treba da činimo detinjstva naše dece magičnim. Detinjstvo je samo po sebi magično, čak i kada nije savršeno. Moje detinjstvo nije bilo savršeno i mi nismo bili bogati ni u najluđim maštarijama, ali moji rođendani ipak su bili srećni jer bi mi došli drugari. Stvar nije bila u rođendanskim kesama, savršenim ukrasima niti bilo čemu tog tipa. Bušili smo balone, trčali po dvorištu i jeli tortu. Jednostavno. Ali kad se osvrnem na ta vremena, bila su čarobna.
Božić. Sa četvoro nas dece i ograničenim primanjima, moji roditelji mogli su možda da kupe dva poklona po detetu. Nije bilo specijalnih božićnih pižama niti mnogo ukrasa, ako ih je uopšte bilo. Nismo čak pravili ni keksiće. Ono što je to doba godine činilo prosto magičnim za mene kao dete bilo je gurkanje u istom krevetu sa mojom braćom dok nam se činilo da čujemo Deda Mrazove irvase na krovu. Trudili smo se da ostanemo budni, kikotali se i zamišljali naredno jutro, i to je bilo neizmerno zabavno. Čarobno. Nisam osećala da bi bilo šta nedostaje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Tri najveće greške koje roditelji prave kad žele da disciplinuju decu
Roditeljstvo je težak posao. Čak i kad se čini da sve ide kao podmazano. Roditelji koji su odabrali drugačiji, nežniji, povezujući tip roditeljstva, upravo zbog tolikog truda koji ulažu u...
Kako da vaspitam dete za svet koji više ne postoji?
Možemo da se složimo da je cilj svakog roditelja (barem bi trebalo da bude) da odgaji i vaspita dete na najbolji mogući način. Od pamtiveka postoje neki univerzalni stavovi o...
Najveći uspeh roditelja je da deca ne beže od nas, već nam se rado vraćaju
Piše: Brankica Raković Nedavno sam na pitanje: "O čemu si sanjala kad si imala 16?" bez razmišljanja, uz nekoliko dodataka, odgovorila: Željela sam da ne budem kao moja majka....
Odavno nisam pročitala neki tekst sa kojim se više slažem! Svaka čast! I ja sam ponekad upadala u zamke koje su u tekstu navedene, ali prevagnulo je to što sam primetila da se moje dete najbolje zabavi u prirodi, u vodi, u pesku, gledajući insekte, ptice, igrajući se kamenčićima i grančicama, i naravno sa drugom decom. To ne znači da ne traži da budem pored njega, naprotiv, ali mu ne treba podsticaj da se igra kada je u prirodnom okruženju.
A primetila sam da su neki roditelji, nažalost, nesvesno naučili svoju decu da se plaše kučića, mačaka, da se gade buba i mrava, da beže od ptice, sputavaju ih da priđu, da istražuju, da vide da je to priroda.
Licno, sa ovim tekstom se ne slazem u potpunosti. Prvenstvsno iz razloga zasto ne uljepsati detinjstvo svog deteta ako ste u mogucnosti. Pa ja uzivam u tome, uzivam u odrastanju svog deteta. Ne prezasticujem ga , samo sam tu za njega. Vreme za nas za nase igre. Zasto da mu ne uljepsam rodjendan sa omiljenim likovima ako to mogu
A to da li zivimo u svetu gde ce neka mama da napravi bolje od druge mame, to nema a ma bas nikakve veze sa decom, nego licnik kompleksima majki.