Bože… kakva istina. Tu je prosto uvek srž problema. Ali i rešenje… Prosto je…
Ta/j koja/i bi jako želeli da nas voli nije ekskluzivni i jedini čudotvorni nosilac te tajne moći pružanja ljubavi i voljenja nas, niti pokazatelj toga da li tu ljubav uopšte i zaslužujemo. I koliko vredimo…
Ima ih makar sto na ovom belom svetu. A možda i više. A još ako mi sami zavolimo sebe, i tu ljubav pronađemo unutra… U nama samima. I postanemo ponosni na to što jesmo ili što smo postali ili što postajemo.
Gde će nam tek onda biti kraj…
Možda nam taj neko neće više toliko pakleno ni trebati. Niti će to više biti pitanje života ili smrti. Osim kao jagoda na šlagu…
Ona stara bapska „jedan se oteg’o…drugi se proteg’o“ i dalje važi.
U toj izreci nikad i nije ni bio akcenat na drugima. Već na nama samima. I na okrenutosti ka budućnosti. U kojoj će svaki Raskošni Kolač moći da pronađe svoju Jagodu na Šlagu…
Izvor: Facebook/Dr Vladimir Đurić
