Da li i mala deca ulaze u situacije iskušenja? Mala deca se rađaju bez moralnih normi, tako da njima upravljaju biološki programi, potrebe, želje i velika radoznalost. Kako nisu sposobna da se samokontrolišu, roditelji moraju da ih kontrolišu. Konflikt između „željenog” i „moralnog” prvenstveno je konflikt između deteta i roditelja. Tokom vremena deca pamte i usvajaju roditeljske poruke i vrednosti, tako da stvarni roditelji polako postaju unutrašnje figure u detetovoj psihi – unutrašnji roditelj. To omogućuje da se konflikt deteta i roditelja „preseli” u psihu, kao konflikt detetovog dečjeg Ja i njegovog unutrašnjeg roditelja.
Proces usklađivanja željenog i nagonskog sa ličnim moralom unutar pojedinca jeste spor, tako da kod većine traje do ranih dvadesetih godina. Zato mlade osobe često „podležu” svojim trenutnim željama, bez mnogo razmišljanja o posledicama takvog ponašanja, što često dovodi do naknadnog kajanja.
Situacije iskušenja na unutrašnjem planu prisiljavaju osobu da uporedi svoju želju sa svojim sistemom vrednosti, da ih uskladi i donese ispravnu odluku. Nekada je ispravno da odustane od želje, a nekada da je ostvari.
Kada neko shvati da je pogrešio, javlja se osećanje krivice. Rezultirajuće kajanje takođe doprinosi razvoju ličnosti jer je prisiljava da nešto nauči iz situacije u kojoj je donela pogrešnu odluku. Smisao kajanja nije promena prošlosti, već novo ponašanje u novim, sličnim iskušenjima u budućnosti.
Izvor: Politika
