Pismo blogerke Sandre Todorović u kome deci daje precizna uputstva u slučaju da je, ne daj bože, strefi nepredviđena okolnost, nas je dovelo do suza. Možda će i vas.
Piše: Sandra Todorovič Jbte
Pišem vam ove redove za slučaj da me ne daj bože drmne neki skup auto dok prelazim ulicu na zeleno, ili me poseti onaj Nemac Alchajmer pa zaboravim ko ste i čiji ste.
Htela bih pre svega da vam se od srca izvinim što sam vas rodila ovde, a ne na nekom boljem mestu. Na žalost, verovala sam da će bolja vremena doći, ali nisu. Ta kolektivna nadanja su užasna stvar, al opet te nekako održavaju u životu i daju ti energije da preživiš do sutra. Uvek pomislim: ma i nije toliko strašno, ima se za leba i gorivo, račune ću da platim kad budem imala, mogu samo da mi zaplene ovog usvojenog džukca, i ugase internet. Učila sam vas da budete čestiti ljudi, da poštujete sebe i druge. Da pomognete kad treba i budete plemeniti. Pare ne pozajmljujte nikom i ni od koga. “Dug nije drug”. Prijatelji će jednostavno ostati, prosejati se iz gomile ljudi koji će se oko vas motati u životu. Ti što ostanu, oni će vam biti kao svesno odabrana familija, što sa rođenima nemate mogućnost da uradite. A ako ste imalo na mene, ljudi će vas voleti, nađite im se i u dobru i u zlu. Rodbinu poštujte koliko oni vas. Ne kupujte im za svadbe besmislene poklone, nedajbože neko ćebe. Uvek dajte pare u finoj koverti i potpišite se. Po tome će vas pamtiti i neće vas ogovarati.
“Prijatelji će jednostavno ostati, prosejati se iz gomile ljudi koji će se oko vas motati u životu. Ti što ostanu, oni će vam biti kao svesno odabrana familija, što sa rođenima nemate mogućnost da uradite.”
O ljubavi bih mogla da napišem esej, ali neću. Prepoznaćete je kada za to dođe vreme, a kad se kome desi, to je već diskutabilno. Kada se meni desila, mislila sam da ću sopstveno srce ispovraćati od divote. Tvrdim, da će vam se mnogo puta učiniti da je nešto ljubav, a neće biti, već je to samo opijenost koja vremenom prođe kao težak mamurluk. Birajte sebi slične I nećete pogrešiti. U ovoj zemlji u kojoj sam vas teškom mukom odhranila nema nikakvog reda ni poretka. Na to se navikneš vremenom i postane ti normalno. Budite uspešni u tome što odaberete da radite, možda se neki avion bude zvao po vama, ili brzi voz kada ga kod nas izmisle.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Priče u prolazu: Šta je nama naša borba donela?
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto U jednom malom primorskom mestu na Jadranu postoji grafit na kome piše: „Neću žvaku, hoću kusur.“ Deluje istinito ali ipak je laž. Grafit su...
Za promenu, probaj sa pohvalom
Za promenu, probaj sa pohvalom. Nije istina da "se kvari ko se hvali". Istina je da nas samokritika sve više sateruje u ćošak, a pohvala otvara naše vidike za sve...
Razvedena majka nije jadna žena. Ona je žena borac. Umesto što je ogovarate, poštujte je
Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan....
Nije valjda da decu šalješ u vrtić, a ti ne radiš?!
Tebi je lako, ti ne radiš. Kad to čujem odmah se iznerviram jer ako ne radim ne znači da se izležavam po ceo dan – kaže besno Beograđanka Nena M....
Toliko puta je podeljen ovaj tekst na netu… a niko slovo da napise ?
Jesu li bas svi u letargiji ?
Zelim reci hvala za reci koje su pisane onako…sto bih rekao iz ruke, bez zamotavanja dodavanja i zasladjivanja.
Odlicno 🙂